Школски гласник

ШНОЛСНИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 3. У Новодо Саду, 8. (2!.) фебруара 1912. Год. 11. САДРЖАЈ: Наш народ и његова проевета. — Педагошки преглед: Централна педагошка библиотека у Лајпцигу. Народна просвета: Нов добротвор еиромашним ерпеким школама у Будимској епархији. — Учитељетво: Учитељеке нрилике у ПГведској, Норвешкој, Холандији и Шпанији. — Из Школске Самоуправе: Седница Шк. Савета од 24. јануара о. г. — Нреглед књига: АгоМу ГОг сНе §езат<;е Р8усћо1о §1е, Вг. Е. Меитапп. — Белешке. наш народ н његовп просвети. (Наставак.)

Свуда су народне школе разних врста вентили, кроз који' дневице струји у душу омладине културни напредак око нас. С тога га учител.п, школе, морају бодро пратити јер по способностп схватан.а тога живота, нанредпог развн.јања поједнних наука, те одабирања нужног мниимума за своје васпитаинке и иарод, надаље по вештини, којом ће тим одабраним мииимумом научног градива развитн н оплемеппти душевне и телесне способности својих васпитаника, зависн добар глас, а и сигуран напредак дотичне школе — учитеља, да свога васпитаника солидним знањем спреми за живот и за разумну борбу у животу, На ову околност обратимо највећу пажњу, јер ће нам она, иа своме месту, много што-шта расветлити у животу наше школе. Посматрајући гигански напредак запада видићемо, да тамо, не само школе, него и просвећено друшво поклања особиту пажњу просвећивању народа, а врло много и самој народној школи. Оба та фактора и народна школа и просвећено друштво озбиљно се такмаче око питања народне нросвете. Али и тамо, основна народна школа сама за се, пе може учинити много, ако није и где није тако удешена, да свога васпитаннка узмогне нратити бар до прелаза пубертета, ако већ не коже дал>е и ако просвећепо дру-

штво не прпхватп његово даље образовање било продужним школама, јавним предавањима, народним књижиицама и т. д. Ево шта и тамо бива, ако рад у основним школама не условљава иаведене околиости. Ђорђе Еершеншшајнер из Мипхена вели: ., Главе оних ученика, који схј из основне школе понели лепог знања, при шеснаестогодишњој ревизији изгледају као празни коШлови од бакра. Довољно беше три године практичног живогпа, који је све порушио. Еада сам при завршним испиШима приметио ту противност, када сам видео, како су најбоље учгшељске снаге са болом у души и окалошћу помишљале на нестале Шрудове свога рада за који заложише свој живот, Шада сам знао, да је свестрано образовање или боље рећи рад наше школе са Шежњом за богатџм знањем — данаидски рад." Истина је, код већине тако бива, ако нема продужних, добро уређених пофторних школа. Та околност је нагнала и државе и просвећено друштво на западу, да створе продужне школе или да полаз у основним народ. школама редовно продуже код ратарског сталежа. V Фраицуској траје образовање у основним школама за ратаре осам година. II то је обавезан полаз. А продужне школе до осамнаесте године. Према развоју појединих иаука, а пре- *