Школски гласник

Стр. 40.

ма потребп народ. образовања, мењају се п допуњују наставпи плановп за основне, а тако исто и за друге, па и учитељске школе чешће. У Француској ппр. траје полазак учитељске школе шест година. Приправници су државни питомци. Добивају све бесплатно. У интернату су. Наставни план обухвата све науке у толикој мери, да учитељ може предњачити у своме месту службовања и ноучавати у свему, чиме се народ у коме крају бави. Имају и ручне лекарпе и рукују лекаријама. Огромни развитак трговине н ипдустрије у Немачкој и другим западним државама изазвао је потребу, да се за народне масе отворе п нздржавају многе стручне школе, те пбмоћу истпх стотинама хил.ада радника-ца заслужују себи хлеба н осигуравају опстанак свој п свога подмлатка. А да би се отворила врата за внгае образовање за свакога појединца из ма кога сталежа и са скромнијом предспремом основанн су на западу многи народпи универзитети, који показују ванредна успеха у пренороду народа. Пајвшне таквнх има у Данској, зато тамо нема ии једног пеппсменог човека. У Немачкој има неписменнх само 0.5%'. У Енглеској 2-7%, Шпањолској 69Џ, Русији {)()%. У Португалској стоји још горе. У иашем српском народу попречно око 72%. Значи: Од стотине л.уди, пе знају читати њих 72! Није мн намера, а није ни потребно за сврху ове расправе, да се потанко забавпмо са смеровима оспов. школа, у којима је заједничка морално-интелектуална страна, те предавање општих наука, а практично се основ. школа као н стручне по различности земљишта, стања народне привреде н т. д. прилагођава животним потребама народа, у коме делгјје. И на западу се држава, црква, сталежи отимају о утецај на васпптање у народним школама. По моме мњењу ова борба међу образованим народима донагаа им само користи, јер се и државне, те школе верског смера, па и оне сталешке приватне просто такмаче, да покажу што боља успеха.

Вр. 3. Тако видимо, да верске основне, па и гимназије, те девој. школе по разним западним државама баш озбиљпо конкуришу п државним п сталешкнм јавним н прпватнпм гаколама, те задају представницима овнх доста бриге. А зашто? Ко је пратио борбу између државе и цркве у Француској, нзборе у Белгијн, иајповије догађаје у Португалској, па погубЈвење Ферера у Шпањолској н затварање његових стотнну н внгае слободпих гакола, томе ће бити јасна брнга и сталегаких и државних представпика у појединим западним државама. Али, та околност го.ни државу и поједине сталеже, да своје гиколе подигну на ниво наПреШка, да узмогну успешно конкурирати или сузбијати верско-клерикалне школе. Тако у Фрапцуској држава даје огромне своте као припомоћ учител.има световних — народних гакола, а против клерикалних. Могао би ко запитати, а зашто држава не затворн те гаколе? Не сме. 1'одитељима јо законом дозвољено, да васпИтају своју децу, како за иајбоље иађу, само се казне проту-државпе телсч.е, када би таквих бнло. К томе је клерикалнзам јак п у народу, па п у парламентнма, те бн било переда п немнра у земљи. *Ј Ово сам иавео само зато, да се види, какав значај има народна гакола у животу народа на западу, а код нас још има људи, који је сматрају као нужно зло. У колико су јачи са својим утицајем на државне послове поједини сталежи, у колико су заступљени у парламентима, у толико се протежирају њихове гаколе, или им се ставља брана од стране државе. А где јога влада затуцаност, где поједини сталежи, па народносШи не маре у довољној мери за своје школе, ту просто влада, држава, створп гакол. закон, наставпи план т. ј. подави школе, па мирна Босна. Од тога правила само тамо и тако одустаје, ако нвма новаца за издржавање, или јој није много стало, да се ти сталежи и народносши образују. Чеси не би никада имали својих народних школа, да нису сами прегли да их издржавају, а да се нису та-

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК