Школски гласник

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 54.

су, ако им не упали надгласаван.е упалиће тај неправилан рок и протестоваће против правилности скупштнне. Противна страна провидела- је то и стала одмах на становиште самога статута, те по предлогу верификационог одбора решила да се скупштина одгађа на 14 дана. Мита Ђорђевић је пред прву скупштину својим дотадањим лукавим држањем, успео да задобнје — видели смо иа какав начин — поверење оних, који нису знали ко је он, али сад држимо да му .је скинута образина п да неће моћи на тај начин никог изиграти ако пе измисли нову смицалицу. После овога могли би се осврнути на друштво с којим је Мита Ђорђевпћ склопио савез да тај частан посао пзведе. Доглавници у том послу били су му учитељи Милан Ћоснћ пз Н. Сада, Мплорад Борђошки из Товаришева, Душан Пејић из Сивца и Ђорђе Прерадовпћ из Бешке. Осим овог последњег, који је већ обневидио од партизанства, она прва тројица позната су са Митрополијске учнт. скупштине, јер су тамо развијали барјак пророков и каменисали учитељство што хоће да „отме права наароду" и да „навали терет на наарод". Они су на Митрополијском учитељском збору бнлн добро испраћени. Сад је дошао ред да буду н овде одбијени и ми несумњамо, кад шири кругови учитељства дознају за овај њихов покушај, а тако и други неучител.и акционари учит. д. д. „Натошевића", да ће доћи на скупштину да ове насртљивце одбију од овог мирног п честитог завода, који би лепо пропевао под њиховом управом. Види се сада, да су оии до сад нападалн, ружили, багателисали учит. д. д. „Натошевић" у „Застави" само зато, што они нису у том заводу могли да крмане. Радикали, чији оргап „Застава" пма само ружних речи за учит. д. д. „Натошевић", отимају се да уђу у управу овог друштва. Томе не треба коментара! Поновна скуцштпна која ће се одржати у четвртак 21. фебр. по нов. к. казаће, је ли дошло време, да такви елементи оевоје учит. друштво „Натошевић" или ће их испратити, као што је испратио народ

њиховог вођу Јашу при освајању Лике недавно из Бовића. Сад имају реч онп акционари „Натошевића" п учитељи н неучитељи, који желе овом заводу мира, наметна рада и напретка! м.

Наш народ о његова просвета. (Свршетак.) Можда ће који мој друг, учитељ, читач ових чланака, запитати, зашто износим ову борбу и какве везе има ово излагање са насловом ове расправе: Наш народ и његова просвета! Шта се нас тиче та борба! Код нас нема клерикализма сличног ономе у западним државама. Бво зашто. У Шој борби требају и једни и други народ. Школа и право просвећено друштво сматрају за недосШојно средсшво залуђивање народа, којим се обично служе демагози и против клерикализма и других сталежа и странака. Они се боре са исШином, чистом знаношћу, гпе с Шога и видимо у модерном западу завидни напредак на културно просвешном, пољу. А како се ми боримо између собе, видели смо у почетку ове расправе. Јесте, боре се са истином и чистом науком, Ше популаришући поједине гране њене у народу, отварају му очи и сигурним путем воде га препороду. У тој борби се сваки просвеШни радник прекаљује, жртвује много на своје даље самообразовање, да узмогне боље и успешније, образоваШи своје ближње и рећи им: „Пођите за мном! Нећу вас одвести у провалију, у учмалост, иза које вас чека смрт, него знаности, светлости, сунцу!" А шако спреман, прекаљен народни учитељ, професор и сваки просвеШни радник, лако се упуита у борбу и укрсти духовни мач. Имајмо ово на уму, требаће нам, када будемо говорилп о нама, српским народним, па и браћи хрватским учитељима. У* овоме наведеном је кључ за немар наших сталежа, народа, власти за побољшање материјалног и правног положаја нашег народног учитељства, скоро као и на западу. Али, као што видимо, тамошње учител>ство тежи да са просветном борбом