Школски гласник

Стр. 86.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

тачно на време. Тек после свега тога се прнступило скупштинском дневном раду, којп је доста глатко текао, док није дошло до пзбора чланова управног одбора. Извештај управног одбора и надзорног одбора, предлог о подели чисте добити, примљени су после краћнх обавештаја, у којима су се неки одликовали трговачком виспреношћу, тражећи да се чптају пмена дужиика. Скупштина нпје допустила то, знајући да би тиме само заводу шкодила, него је дат обавештај једпом, двојици Ђорђевићевих савезннка, који су са извесном тенденцијом тражили то, да би своје партијске противнике могли иесметано претресати, јер ови нису билп присутни. Тек код избора чланова у унравни одбор, хтели су Ђорђевићеви савезници иодићи скупштпну до тачке врења, али им ни то није исиало за руком, јер свесни чланови скупштине ставише у кандпдациону листу и акцнонара Р. Малушевића, којег ти незадовољпици рачунају у свога човека. Но онп неће Малушевнћа. Заменусмо им Малушевића, са Мокићем, но онп неће ни Мокића, иако и овог рачунају у своје људе и тада изађоше с правом својом бојом на среду, те предлаху М. Ћоенћа, Ђ. Прерадовића, П. Окановнћа п Вл. Торђанског, дакле четворпцу, како би дошлн до већине и то страначке, у одбору. Од којих прва двојица нису имали ни потребних услова за чланство у управи. Дакле иоказали су ко иде за странчарством у „Натошевпћу." Таком се насиљу скупштпна већ није могла сва покорити, те се после тога прнступпло гласању. По довршеном гласању констановано је да је листа Рад. Нпколића, у којој су билн предложени Ђ. Михајловић, Коста Јанковић, Душан Ружић и Душан Мокић, добила 147 гласова, а листа у којој су били предложенп напред поменути кандидати М. Ћосић и др. добила 93 гласа. И тако се и та бура свршнла н ратоборни елементи се охладише, кад су вндели да им сада нису помогле оне махинацпје с којима су први пут дошли на скупштину. У надзорни одбор изабрани су др. В. Ђисаловић, др. Ж. Ковачевић н Ђ. Шилић, а за заменпке њихове М. Радонић и Ж. Алексић. Пошто се код предлога управног одбора о новој емпсији деонпца, појавила мишљења која нису у иредлогу довољно била застуљена, то је скупштина решила, да управни

одбор поново изради нацрт о новој емисији деоница и поднесе га ванредној скунштпни. Тако се завршила п та скупштпна с којом су неки хтелн да друнхтво „Натошевпћ" партијски дисцпплинишу, алн им није пошло за руком да то изведу ни помоћу таких средстава, којима се почели служити на првој скупштини. После завршене скушнтнне одржао је управни одбор своју седиицу у којој се конституисао нзабравши за председннка Ђ. Михајловића, а за подпредседника Ђ. Гајина, а затпм поделивши делокруг рада, закључио свој састанак. Председник је том приликом истакао значај резултата ове скупштпне, означивши као поуку за све чланове какви не треба да смо и какви треба да смо, п указавши на последице како прођу они који се држе крива и неисправна пута. Захтеви учитељски и нови нацрт за уређење учитељских плата. У једном од прошлих бројева изнели смо нацрт министарства за уређење учнтељских плата, по вести званнчног листа Барја". Овај извештај врло је блед, због неодређености и нн мало није задовољио оправдана потраживања учитељска. А чему се тек можемо надати, кад се у обзир узме, да је и ова вест имала свој смер, јер је свакако намерно баш онда објављена, кад је највећма мпрпсало на нове изборе. Сад се пак о целом нацрту мудро ћутп, у место да је у свој својој опширности на јавност изнешен. Јест, ал' онда бп било истинског расположења за учитељску ствар. — Учитељству дакле предстоји још велика и жестока борба, док до својих безусловно оправданих захтева дође. Најбољи је доказ томе писмо грофа Стевана Тисе, које је пре неки дан упутио Александру Добо-у, као одговор, на молбу истога, да се својски заузме у корист оправданих жеља учитељских. Гроф Тиса му поручује, да се захтевн ни државних учитеља не могу испунитн, јер бн се оптеретио државни прорачун, а сад скорим су тек и уређене учитељске плате. Но још мање се могу плате вероиспов. учитеља са платама државннх изравнати. Дакле опет хоће на касте да нас изделе. Још му вели, да учитељи треба да су мирнн (само празна црева неће, да су мирна) и да внше воље н родољубља уложе у свој посао, па ће више постићи, него агитацијом за плату. Сад пак да видимо, шта су тражили учитељи, односно „Удружење државних чинов-