Школски гласник

Бр. 5.

ШКОЛСКИ ГЛАСНПК

Стр. 87.

ника целе државе" још пре 4 године, кад су и учитељи државних школа постали чланови пстог. Ово удружење тражпло је у меморандуму, поднесеном министарству, да се држав. у т штељи ставе у статус држав. чиновнпка са матуром. Према томе основна плата учитеља била би 1800 круна са 8 трогодињих доплатака по 400 круна свега .... 3200 круна Крајња плата дакле била бн 5000 круна. Осим тога тражили су у овој години и за учитеље скупарппски и иородичнп доплатак. Станарпна пак, да се ирема количини плате и годинама службовања одреди, односно повећава. Све ово налази се и у нацрту за учптељску службену прагматпку, коју је председ. Хаваш у раду њиховог органа изиео. Велики збор држав. учитеља, одржан у Бпештн 9-ог децембра 1911. год, усво.јпо је предлог: 1.) да су учитељи, гледе плате, равнонравни са држав. чиновницима, којп имају матуру, 2.) тако н гледе сганарпне и пензије, 3.) исто тако у ствари скупарппског и породпчног доплатка, 4.) овај иак да се даде н забавиљама, пензнониранпма н удовицама, 5.) све године службовања, без разлике, да се имају урачунатн. Тако би плата овпх била једнака са њима равним држав. чиновнпцима, што је иотпуно и оправдано. Истодобно одржани оншти учптељски збор био је нешто скромпији, те се задовољио, да се сви учитељиуброје у 3 последња плаћевна разреда држав. чиновника. Све годпне службовања, да се урачунају. II да остану садањи учитељски 5-годншњи доплатци, на које су учитељн право стеклп. Према. овоме почетна плата била би 1400 круна, а крајна 3600 К и недржав. 1000 К, а државни учитељима 1400 К доплатка после 40 година имао бн учитељ 4600 К, односно 5000 круна плате, Даље је закључено, да се нензпонп закон према XI. зак. члан. од 1885. год. одмах измене; нлата да се према овом нацрту ставе у течај од 1/1. 1912. год, а скупарински донлатак од 1/1. 1911. год. Од 1912. год. 1/1. пак још и породични доплатак, као што је држ. чиновницима обећан. Ово би били оправдани захтеви учитељски,

који су и минисгарству поднешени, а од којих учптељи никако попуститн не могу, догод за жпвотне нампрнице, тако хорибилне цене буду потребовали п.

Преглед књига. Агс1т Гиг сНе дезатт^е Р$усћо1одЈе. Негаив^е§'ећеп уоп Ог. Е. Меитапп ипс1 Ог. I V. }УггИг. Приказује Др. Паја Р. Радоеављевић — Њујорк. (Наставак.) Реферат : IV. II -Чг1ћ, КогЈксћгШе ап! 1 «1ет Ое1)Је(:е с1ег Р,чусћор1]у«1к с!ег 1лс111- ппс! Гагћепешр6п(1ип§еп. Нф 4. - С. РепГзсћ^к ИпЈегвиећип^еп гиг Окопотје ип(1 Тесћпјк с1ев Бегпеик. Овде се говорп о 30 експерименталних серија са бесмисленим материјалом п материјалом са смислом, проматрани п на детету и на одраслом човеку. Учење на фракције (или на одељке) неиогодно услед днстурбанције садржаја, образовање инхибиторних асоцнјација, слабог меморисања транзицнја, заборавности одељака, који су већ учени са конзеквентним неугоднпм осећајима, механпзовања учења без реалисања смисла, иеједпаке концентрацпје пажње са конзеквептном склоности на дистракцију или расејаност, неједнаке ноделе нознавања и напослетку услед неизвесне репродукције слабог тубљења (ретенцпје). Једна мана учења у целости јесте та, што екстензија материјала чини већу дренажу на пажњу, па услед тога лакше доводн до духовне уморности. Аутор је настојао да контролише десЈзекте умора са специјално удешеннм ексиериментима, и обећава да ће то обелоданити у засебном раду, који још ни даиас- штје нубликован. Ова Пенчевљева (Бугарпн) радња пздата је и као цпришка дисертација. Експерименти су чињени у Мојмановом испхилошком лабораторијуму у Цнрнху. Е. 1)пгг: ХТћег сће Гга^е с1ез Аћћап^-кеИзусгћаћт88е8 (1ег Бо °'1к уоп с1ег Р8уећо1о ^1е; Ве1:гас1Иип«'еп т Аиесћ1и88 ап сИе „Ро§'18сћеи Р Т пЈегвисћип^еп" уоп ЕЛишпс! Ниббегћ Аутор изнозн своју критпку на Хусерла, Шуиеа и Елзенхауса. Постоје трп релацијоие могућностн. Логика може битп примењеиа, пснхологија чпста наука; логика може бити део, психологија це-