Школски гласник

Стр. 88.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

лина; логика може бити пезависна теоретичка наука, додуше, основана на некојим фундаменталним преоупозицијама, концептима и законима, који се сами по себи јављају као проблеми у психологији. Ппсац негнра прве две и акцептује трећу дефшшцију. Оснм тога има два реферата: А. УгегкашИ: Уог^сћгШе аиГ (1еш Сге1>Је1;е с1ег Уо1кегр8усћо1о§;1е, КиКиг- ипс! СгевеПвсћаИб^ећге: ЕИега1иг1)ег1сћ1 ићег с1ав Јаћг 1902. 11. ОиШпапп: Б1е иеиегеп ЕгГаћгип§'еп ићег сНе 8ргасћв1:бгип§еп с1еб КлпсЈенаИеге; ЕеГега! ићег сИе Јаћге 1898 - 1902. Затпм долазе „Вевргесћип^еп" некојих дела. Вапс! II., НеЏ 1. /*'. Кгиедег, БШегепгШпе ип<1 Копвопапг (II). Овде аутор говори о елементарним јаснпм карактеристикама конзонанције н дисонанце; о ефективној импресцји и опћем ес{)екту сложеног звека; и напослетку о односу конзонанцнје напрама фузијп. A. УгегкапсИ: \Уее 1 ше1 \у 1 гкиеп ћеЈт ХЈг8ргипЈ>- уоп Хаићегћгаисћеп. Ово је пснхолошка аналнза мотпва, који се налазе у извеснпм магијским церемонијама: у емоцијоналним факторима, сугестнји, доминантнпм навпкама мншљења п т. д. За овим долазе „Везсћргесћип^еп" некојих књига. Ке{1 2—3. B. М. ОдЛеп: ТЈп1ег8пећип^еп ићег с1еп 1лиДи88 с1ег бебсћ^Јтћ^кеН с1е8 1аи1еп Еегпепз аи! с1а« Ег1егпеп шн1 Већаћеп уоп 8шп1о8еп ипс! 811111уо11еи 81оНеп. То је опселгно екснериментално испнтнвање (у Кплиеовом исих. заводу у Вирцбургу). Бкепериментн су чињени са матерцјалом са смислом п без смисла. Хтело се испитатп карактерпстнке различитих односа учења, да бпседошло до дефиниције најповољнијпх прилика. Аутор (Амерпканац) сумпра своје резултате под овнм главама: време учења и број понављања; однос учења и тубљења; утецај типа и начина учења; утецај материјала п ритма. Резултатп су тако детаљни, да пх не можемо овде квотирати. 0. Меззтег: 2иг Р8усћо1о»'1е с1ев Еебеп« 1_»е1 К1п(1егп ипс! Егтеасћаепеп. То су експериментална испитиваиЈа изведена у Мојмановом псих. инштитуту у Цириху. Др. Месмер експериментисао је са тахистоскопским н обпчним чнтањем, н своје погледе сравнно са дпвергирајућом анализом Брдмана, Доџеа н Цајтлера. Он истиче субјективне и објективне

типове; облик речи (визујелни и аудитивно моторнн) н доминантна слова; природу и број грешака и т. д. И овај је рад врло опширан, а отштампанје упоменутој Мојмановој збирци. Е. Ноћепетзег: Уегзиећ ешег Апа1у8е с!ег 8сћаш. Ово је анализа стида као опћег стања свести, који не мора бити зависан од сексуалног процеса, већ образујући један спецпјалан тип духовног кочења пли парализе („р8усћ18сће 81аштип§;")', што се може различито решпти. Под рубрпком „Везргесћип^еп" истиче се нарочнто Мојманов приказ и оцена Вунтовог рада: „ШћттзепбоћаЛ ип<1 Р8усћо1о^1е," што је сеперантно публпкован из петог пздања Вунтовог дела: „бгшкки^е (1ег рћу81о1о§18сће Р8усћо1о^1е" (III. свеска). Нф 4. Ж \\ Т ип(11: ТЈћег ешршвсће ипс! те!арћу818сће Р8усћо1о§1е: еше кгШзсће Већ'асћ1ип§. О130 је одговор Мојмановој критнцп на „Ка1ип\ш8еп8сћаЛ ипс! Р8усћо1о^1е." Професор Вунт хоће дапобије Мојманово мишљење, да психологија и природне науке немају ни заједннчкн иредмет. А. Ргзсћег: Ше аезШеИвсћеп Апзсћаиип&еп боШпес! Бешрегв ипс! сће тоДегпе р8уећо1о^18сће АебШеШс. Пнсац пзноси методологију и разплажење Семперове дефиниције о лепом у уметностп; онда нзлаже његову дефиницпју о лепом у уметности н природи; о ваљаности и психолошкој основици артпстичке лепоте, и напослетку говори о критичком просуђивању Семперових естетских идеја. Ј. КоеШег: 1)Ге внипНапе Еагђеп- ипс! НеШ§кеИвкоп^газ!, 11111 ћевоп^егег Вегиск81 сћНип§■ с1е8 8о§. Р1огкоп1га81е8. То је елаборатна, п квантптатнвна и квалитатпвна штуднја о феномену контрасте светлосности и боје с особитим обзиром на услове Мајеровог експеримента. Супротна тврђења п резултати с обзиром на ефекат сатурацпје зависи од различптих услова Ап!Ра88Ш1»8\уе18е". За васколпко тело факата ннје адекватна нитп физиолошка нити психолошка експланација. За овим долазп реферат Г)г. Д\ г . Атпе1- а: Еог18сћгШе с!ег Ктс1ег8ее1епкипс1е, 1895—1903., што је у другом нздању нзапшо у поменутој Мојмановој збирци. Вапс! III., Нер 1. II 7 . ВресМ: 1п1егуа1 ппс1 АгћеИ: ехрептеп1е11е