Школски гласник
Стр. 80. ШКОЛСКИ ГЛАСНИК Бр. 5.
Хентшелове:
• •
• •
• • • •
ГизелерПетриове: •
•
•
• •
• •
• • •
• • •
•• •••• ••«•*В8
Очигледн&ст са бројним сликама није од богзна велике важности, јер не смије ићи даље од броја 10. Оне служе само да дјеца запамте количине дотпчних бројева и њихова се употреба огранпчава на упознавање количина, бројање п растварање. За операције сабирања и одузимања бројне су слике слабо очигледно средство и не могу послужити као тачке, линије и т. д. Сабирање је операција, гдје се више дијелова скупља у једно, а код одузимања се извјесне количине узимају дијелови. Зато су код оких операција од веће важности покретна очигледна средства (куглице, прутићи, пера и т. д.) него тачке, линије и т. д. Ако су дјеца увјежбана рачунати на покретним стварима, то се могу тачке, линије и т. д. употребљавати за гиху вјежбу. (Настг
Ако се учитељ ограничи на краћу употребу линија, тачака и т. д. могао би доћи у неприлику код писмене забаве кад још дјеца не знају цифара. Али треба знати, да је главна сврха рачунске наставе да се дјеца вјежбају у мишљењу, а то се може постићи само усменим рачунањем, па према томе треба што више његовати усмено рачунање. Код писменога рачунања нарочито у нижим разредима нека се дјеца вјежбају у лијепом писању цифара п у тачном преписиваЊу разних задаћа. Ово се послиједње не смије радити дуго, нарочито без надзора. Прве двије недеље нека дјеца ради вјежбе у бројању цртају разне линије, тачке, крстиће, прстење, а посли.је тога нека учитељ одмах пријеђе на писање цнфара. [ће се.)
С в е с т. - Од ГИБР. ИОМПЕЗРЕН. Превео ВАСП СТПЈИЋ. СВЕСТ И ПАЖЊА. Свеет и пажња. — Разна значен.а речи свест. — Карактери свести. — Опажање и схватаље. — Отупњ^ви свести. — Узроци разлици у интензивности свести. Спонтана и вољна пажња. — Има ли несвесних феномена? — Сазнања која добијамо од свести. — Идејч о нашем „ја". — Идеја о супсганцији и идеја узрока. — Пажња. — Пажња као оруђе васгштања. — Закони пажње. — Пажња, размишљање, поређивање Сввст Н пажња. — Како је свест општи облик за све интелектуалне чињенпце, треба прво њу проучавати. Тако исто и пажњу која, заправо, није нншта друго до вољна свест, и за коју смо рекли да је најважнијп услов за интелектуално развиће. Свака психичка чињеница је свесна, то јеСт она сама себе позна у истом тренутку кад постане. Са друге стране, свака интелектуална функција, пошто се први пут десила
спонтано, може да се репродукује смишљено, то јест под утицајем пажње. Разна значвња рвчи шст. — У свакодневном говору Француза реч свест има, пре свега, етичко значење. Онн кажу чнста свест, нечпста свеет, и означавају тиме добро и рђаво морално стање душе. II њпхова филозофија употребљава реч свест у значењу речп савест: тако њихови моралистп означавају скуп осећања н суђења који се односе на морал; а то су: идеја о добру, о дужности, кајање н грнжа савести. Сасвим друго је значење речи свест у психологнји: психолошка свест се може дефинисати као сазнање које имамо о налш • самим или, још тачнпје, непосредно сазнање које имамо о свакој од чнњеница што се дешавају у нашем сензпбилитету, у нашој пнтелигенцији, у нашој вољи. Карантврн СВВСТН. — Свест је опажање, или друкче, интунција, то јест, непосредно, прпмитивпо сазнање. Опажатп значи сазнати без посредника, одједанпут, посебан какав предмет. Опажа се бол, звук, кус. Свест је унутрашње опажање; чула су органп спољашњег опажања. Пврцнпирањв н појнмањв. — У филозофском