Школски гласник

Стр. 97.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

ни данас школа ннје у темељној мери задобила љубав народа. Народ је плаћао, а депа му морала учити немачки и славјано-сербски и место да је њега просвеНнвала. стваралаје само јаз између њега п оних, које је она учила. Али, још иешто је урадила стара школа т. ј. пе она, него „педагошки" дух, који је онда владао. Природне науке беху еасвим искл.учене, па господарство п т. д., те можете мислити, какво је свештенство и учитељство излазило из тих школа. Они су умели: Вуки-аз-ба... и „торжествено" служити службу, обављати свечарства, крштења, црквене славе п т. д., те нам је јасно, зашто напр. у иојединим богатим манастирима није било у неко време ни хлеба... а славни Мушицки и иоред зем.ље и шуме, па оноликог терена за живину, стоку и т. д. хгче и кука годинама и мољака на све стране, да се опрости дуга, јер „муза" слабо мари за привреду... Да, да. То „торжество" и данас се и сувише пспол.ава код нас у свакој прилици: прп свечарима, свадбама, славама, народним састаицима, на којнма се „торжествено" лепе десетице п стотинарке свпрачпма на чело... Ти „торжественици" не умеше предњачити народу, те смо деценијама „торжествовали" подигли зеленаше и кајишаре, а трећпна народа оде у пропаст. Оваква школа, дакле, није могла имати готово никаква уплива на препород народа — масе, јер то часловац п псалтир, мада и у њима има лепих зрна мудрости, нису били у стању, јер их иарод пије разумео. Не треба се Дубље упуштатн у доказивање ове истине. Доказ .је осим матерпјалне пропасти добре трећине или половнне нашега народа, још и то, што наши трговцп и занатлије, који пре тога доминираху на пијацама, беху просто слнштенп, а ево се тек у последње доба подижу. Алн, мир пепелу њиховом. Нека нам буду пример, те пођпмо ми другим путом, као што смо већ понегде н пошли. Из изложеног се јасно види, како је држава настојала, да уведењем иемачког језика, па намештањем учитеља немачке народности и римокатолпчке вере, хтела

н настојала дати свој правац настави у народу нашем, а парод се отимао колико је могао и био потпун нехај према таквој школи. Ириг■ Стеван Радић. (Свртпиће се.)

Спољашње перцепције. Од ГДБР. КОМПЕЗРЕП. Превео ВНСК СТћЈИЋ. СПОУВАШЊЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ. — ПЕТ ЧУУ1А. ДеФиницијм спољатиње перцепције. — Пет чула. — Сензације и перцепције.'— Субјективно и објективно. — Хијерархија пет чула. -- Микромегас и множина чула. Анализа чулне перцепције. — Опћи опис чулног оруђа, — Природне и стечене перцепције. — Пасивне и активне перцепције. — Специјалне перцепције сваког чула Нерцепције мириса и куса. — Перцепције елуха Перцепције вида — Чезелднов експерименат. — Перцепције дубине. — Перцепциј^ питања. — Даура Бриџмен. — т 1улне обмане. — Халуцинација. — Релативност чулног саннања. — Идеалинам — Реалност спољашњега светл. Дефиниција спољошњв пврцепцнје. Спољашља перцепција је радља нашег ннтелекта којолг ми нецосредно сазнајемо квалитете спољашњег света. Спољашња иерцепција има за оруђе телесне органе, смештене на разним местима тела, које зовемо чулним органнма. Пвт ЧУЛО. — Чула су иет на броју: мирис, кус, слух, вид н пипање. Некоји филозофп, нарочито енглески пснхолозн, мпсле да им треба прибројити два више, а то би било мпшићно и оиће органско чуло. „Миигићно чуло је скуп оних нарочитих сензација које осеКамо к*д хотимице веџбамо своје мишиће... Ове су сензацијн од две врсте: 1° сензације кретања или слободно развијене енергије; 2° сензације отпора, енергије запречене у развијању ј \ј". (1) Али, право да рекнемо, ове мпшпћне сензације нпкако ппсу перцеиције: оне нас нпшта пе ноучавају о материји, сем да пам се одупире, да спречава слободу нашпх покрета; оне се састоје највише из утиска о пријатној активности или о мучном наирезаљу. Ово још више вреди за опће органско чуло, које Сели овако дефинише: „Сензације које се везују за опћи сензибилитет или за органско чуло одликују се одсусгвом сваког одређеног карактера. Оне су неодређене и неограничене. Нарочита им је одлика у томе што показују више свега елементе з&довољства и бола. Таки су утисци пријатности или непријатности који прате Функције варења или неварења... Ове нам сензације не дају никакве обавести о епол.ашњем свету". (2)

(1) Ј. 8и11у, ор. сН., р. 112. (2) 11)1(1, р. 106 .