Школски гласник

Стр. 98.

Можемо се дакле држатп старог, класнчиог разликовања пет чула, јер нам само она пружају тачне појмове о квалитетпма материје. Свизацијв И пврцвпцијв. Пет чула су, већ смо видели (Лекција III.), седишта у нсти мах и афсктивнпх п репрезентативних нињеница, н сепзација и перцепција. У почетку превлађује афективан елеменат; задовољство или бол сачињавају целину сензације. Али се мало ио мало издваја реирезентативан елеменат, и јавља се перцепција. То је Хамилтон :!: нзразио кад је рекао: „Сензација је у обратном односу према перцепцији". Без сумње су за дете сензације вида, на прпмер, интензивна задовољства, оне жпво узбуђују његов сензибилптет, али му доносе само неодређене представе о снољашњем свету. Наиротнв, код одрасла човека су перцепције вида тек изузетно праћене задовољством пли болом. СубјВИТИВНО И ОбјВИТИВНО. — Овде је прилпка да укажемо на битну једну разлнку коју фнлозофн много употребљавају, разлику између субјективнога* и објективног*. Сензацпја је једноставно субјективна; она је, другим речпма, унутрашњи феномен којп се односи само на биће које осећа. Перцепција је, напротив, објективна, она нам даје представу о иредмету који се разликује од подмета. Хијврархија ПВТ нула. Пет чула ннсу нпкако у истој мерп важна с обзиром на перцепцпје, на објективне представе којпма су чула извор. Код утисака куса и мириса иревлађују муке и задовољства: служећи сензибнлптету, ова два чула су тек у малој мерн оруђа интелигенцпје. Слух, вид и шшање нам, наиротив, иружају перценцпје које су понајчешће равнодушне, то јест без нкакве нрпјатне .или непријатне емоцнје, п које сачињавају ирава пнтелектуална сазнања. Мииромвгас " И мношина чула. — Пет чула пам открива велнк број квалитета матернје; алије очевидно да иам их она не открнвају све, и да бисмо с једним чулом внше, кад бисмо га пмали, сазнали новнх квалнтета. У једном од најоштроумнијих својих романа, Волтер замишља дива који, обдарен са више чула него човек, разлпкује код материје множину особина које су нама непознате. Колико чула имају „људи ваше плакете, пита становник Сириуса становвика Сатурна. — Ми их имамо седамдесет и два, каже Сатурњанин, и сваки дчн се тужимо да нам је мало... — Ја вам верујем, каже Микромегас, јер ми на нашој планети их имамо скоро хиљаду, и још нам нреостаје не знам каква чежња која нас без престанка под ећа да има много саврпгенијих бића. Колико разних особина бројите ви код ваше материје?... — Ако говорите о оним оеобинама без којих ми мислимо да ова планета не би могла егзисгирати овака каква је, ми их бројимо три стотине, проетор, непробојност, покретљивост, дељивост, и остало " (1) Ннализа чулнв пврцепцијв. — Поред свега тога што је спољашња перценција иепосредно са(1ј Микромегас, фидозофска приповетка.

знање матерпјалне стварности, она је ништа мање зато сложена радња, која претпоставља више елемеиата. Она прво претпоставља егзистеицију сиољашњег феномена, физичког предмета, квалитета материје, којп је узрок перцепцнје. За њу је затпм потребаи чптав ннз <|>пзиолошких феномена, који се дешавају: 1° у спољашњем оргаиу, који је на површпнп тела, п где настаје утисак; 2° у специјалним :;: нервима, оптнчнп нервп за впд, акустичиим нервпма за слух, нтд., који иреносе у нервне цснтре утисак примљен спол>а; 3° у мозгу, где се, услед иренесеног утнска, дешава перцепцпја. Перцепцпја је дакле пспхпчкн феномен који претпоставља као антецеденције феномене физичке и физиолошке. Впћи ОПИС чулног оруђа. •— Узмимо за иример чуло вида. У тамн ппшта не видимо, у нразноме тако исто: да би перцепција вида настала, треба да светлост обаеја нас и иредмете пред нама. Затим, треба да ностоји орган ока и да буде здрав. Око је као прозор отворен према спољашњем свету; ако је прозор затворен или застрт на који било начин, светлост не продире у кућу или рђаво продире. Али ово није све. Ако. је оптнчки нерв, смештен иза ретипе којом је дно ока постављено, пресечен или уништен, светлосна зрака ће залуду иасти на око: она неће бити перцицована, пошто није пренесена у мозак. Не улазећи у поједнности које треба тражити у физиологији, закључимо да су чулии органи спеццјална оруђа, .кОја омогућавају носебне перцеицпје. Једиио штојечуло пипан,а распрострто по свој поврпганн тела, и ако има своје главпо седиште у руци. Прнродне и ствчонв пврцвпције. — Одмах у п»четку треба добро разуметп битну једну разлику. Између перцепција, једне нотичу непосредно пз природне радње сваког чула самог од себе: то су природне перцепције; друге иретпостављају нзвесно васпнтање чула н њихову узајамну сарадњу: то су стечене перцепције. Тако ћемо сад одмах вндети да је боја природна нерцепција вида, а размак међу иредметима је стечена перцепција. Паснвнв и активнв пврцвпцијв. — Друга је важна иодела на спонтане, пасивне перцепцпје, и на вољне, активне. Пажња пма велпку улогу код спољашње перцепције, као и код других радња духа. Другаје ствар гдедати, слушати, питати, кушати, њушити; а друга видети, чути, дотаћи, окуснти, намирисати. Перцепцпја не достиже максимум своје снаге сем ако њоме управља пажња. Спвцијалнв пврцвпцнјв сваиога чула. — Свако паше чуло нам даје спецпјалне иерцепцпје, које се апсолутно ие могу свести једна иа другу. Размотримо .једну за другом ове снецифичне перцепције. Пврцвпцнјв мириса И иуса. — Спецнјалне пер-