Школски гласник

Стр. 112.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

кривља законодавна власт која увек има разне обзире са којих не приступа да учитељству у том смнслу помогне и да се наша застарела Шк. Уредба према духу данашњег доба измене а у корист школе и учитељства. Чекајући за погоднијнм приликама да се Шк. Уредба створи у напредном правцу, дочекаћемо да нам она пеће ни требати. Обично код нас све ствари иду тако, те после накнадно наричемо. Васколико срп. нар. учитељство, увидело је, да су првостепене шк. власти, особито на селима, баш „кочиточак" напретка школе и да поред њих школа назадује, те је поднело сабору нацрт за измену Шк, Уредбе у томе правцу а сабор наш ништа није учинио. То ће се некад — и то ускоро — осветити, али ће битн касно поправптп оно што је пропуштено. Ецо нам је мушка препарандија тако рећи празна, јер ко ће се одаватн овако мучном раду п поред оваких прилнка за 1000 круна годишње. Учитељска се плата уређује и уређује а никако да се уреди. Обећавају п обећавају а ништа не дају. Али се зато товари на грбачу учитеља све већи рад. Радимо и оно што треба и што ие треба; натоварили су иам и апостоле и појање и неких 8 врсти пропнсева п непитајући има ли се времена за то. Дисциплинаран поступак па мир. Нпје ми смер да подробно говорим о томе, говорио сам и писао доста. Хоћу да изнесем мојим садруговима слику данашњег стања п да им предочим шта нас чека. Пронелн се радосни гласови, да ће иас уврстити у класне плате држ. званичника који имају исту квалификацију. А сад, сад се испоставило, да је све то обмана и да ни близу ие дају оно што су обећалн. Ево шта вели „Учитељ" у 14. броју: „Исторични моменти." „Браћо учитељи! Вами говорим, вами, који сте патници, говорим вам са болним срцем, осећајући тежииу вашег огорчења у овом тепцсом часу, када нам се оне лепе наде а после толиког стрпљења и после толиких обећања — изјаловпле. Угарска држава, наша лепа домовипа, има за свашта новаца, само за нас, за њене

најревносније трудбенике — иема. Не даду нам илате, какву су обећали, уништили нам доплатке а учитељицама смањили плате. Десет милиона круна, нема више за просвету — вели министар финансије. На прагу је велики збор свију учитеља из Угарске. Ова три дана нека су значајни дани у историји угарског учитељства. Те силне хиљаде учитеља, нека сложно, једнодушно захтевају једно: „једнак хлебац" свакоме. Не пузнти, не мо.иакати, него озбнљпо и одлучио тражити оно, што нам припада. Нека се нико не устручава, нека се нико не снебива, него сложно пођимо у борбу против наших угњетача и докажимо, да нам је екзистенцпја у опасности — а то не сме бити! У то име, сложно и напред!" Ето, то је јасна слика даиашњег стања, толиким је илодом уродило наше досадање мо.т>акање, Ето, тако се верма учитељство, ето тако мисле о нами они, који ведре и облаче. Даће нам онолико колико нп близу не стоји у сразмеру са све већом скупоћом, а ми ћемо и надаље грнатн п гушнтн се у бризи и невољи. А иаше породице? А деца наша? Шта ћемо ми сеоски учителлг, који имамо децу, те нам је дужност на пут их извести? Ми српски народнн учитељи смо у најтежем положају. Поред материјалнпх незгода, боримо се н против незгода у самом устројству школа, против застарелих и по нас штетних уредаба, а посао нам је претерано велик. Наше нрвостеиене школске властн особито на селу — наша су највећа несрећа и узрок силних зала. Када је оно митрополијски учитељски збор иоднео сабору нацрт за уређење делокруга месног шк. одбора, свакако је то минио из стеченог горког искуства. Сабор у том питању нпје учинио иишта, Шк. закон, односно нацрт шк. закона од 1870. г. бно је много напреднији — него данашњи. Томе је 40 година — па камо напретка? Поред оваких прилнка, пожелиће српске школе српских учитеља, м. В.