Школски гласник

Бр.7. казао. Кад дете стекне пруздање за писање, може му се дати напгаартана вежбаљка и оловка, па онда неро и мастило, и будите уверенн да ће оно писати читко и разговетно. Неколико завршних мисли о мом методу. Примена описаног метода показала ми је, на пракси, изванредне резултате. Дете се учи иисању иизом игара п разним вежбањима, која су упућена да иробуде његову иажњу и ннтерес, а никако не траже од њега да ту пажњу напреже. Ја н моји помоћници у школи „Саве <1е1 ћашМш" избацили смо сваки наиор, свако напрезање, које замара, сваку досаду, тога обпчног пратиоца сваке наставе у графичком говору. Сем тога смо детету уштедили знатан део времена. Норедећн децу обичне основне школе са децом наше школе, која су чак н узрастом млађа од оне прве, мп смо се уверпли, да су наша деца куд п камо боља како у писању, тако и у чптању. Ја држим да сам пронашао метод, који се може прпменити и на много млађој деци, но што су она, са којима се сада обично иочиње ппсање и читање. Наша је припрема много лакша од Фребеловог рада; наше игре, које се састоје нз корншћења покретним словИма, вежбања у писању рељефних ппсмена (на глатком дну кутије) необично су лака да то радо упамте и деца од четири године. На сличан начин ја сам радикално изменно и иредавања о словнма. II оно, што се нашим методом знатно брже долази до циља, него уобичајеним методом, лако се да објасннтн, само ако се не губи из вида да је он последица припремног рада за писање. И ми смо у довољној мери проаналпсалп те радове, радећи сваким од њих по.јединачно, као на пример: умешност потребе ирибора за ппсање п мишићни иокрет, којије преко потребан за нопуњавање графнчких слшса. Кад се, при обичнпм методима, тражи, да деца, вршећи једновремено две радње, науче обе једновремено, онда је то тражење рада, који премаша њихову снагу. Прост иокрет руке којом пишемо слово илп реч, претпоставља правнлну координацију (пзједначавање) групе разнпх мишића, чије функционисање и изазива механичкн покрет ирпбора, који се налази међу прстима. Ако координација сличних покрета буде више мање компликована, онда ће она да изазове замореност и неће постићи циља.

Стр. 119.

А то се баш и дешава употребом уобичајених метода. Поред тога број вежбања тим методом мало је мањн од броја једновременпх вежбања при аналитичком методу. И одиста, цртање геометриских облика (коришћење прибором) и поновни покрети, који се врше приликом пипања слова, кад би они могли бити представљени графичким знацима и скупљени уједно, заузелн би сувнше много листова. Но ми смо, аналишућн тај рад, дошли до закључка, да је боље упростити тај покрет, упроститп га повећавшп у исто време број вежбања њиме. Психо-чулни модели у нашем методу многобројни су, јер комбинују неколико чула у једно исто време и у једном истом вежбању — као, на прпмер, вид п пипање ради добијања графичког знака. То непосредно водп циљу п чини основу метода, који непосредно припрема за ритам и покрет писања; у обичном методу тај се покрет јавља тек као резултат (не увек добар) дугог и тешког напрезања, које мора да врши рука при подражавању онога, шшо види око, јер између осећаја вида (словом) и покретним актом (писање) нема непосредие везе, као што је пма, на прилику, пзмеђу речи коју чујемо п речи коју изговоримо. Наш се метод може применити и на много мањој деци, но што је то прописала педагогија. Педагогија у овом случају припрема дете за тешкоће свога метода, док међутнм наш методје потпуно природан и истиче из дечје способности. То ће нам доказатн оглед. Из наших посматрања уверпли смо се да је дете од четири године онај узраст, на који већина случајева указује као па најподеснији за почетак васгштања помоћу писмених слика. Образовање усменог говора код деце се готово завршује навршетком треће године; за тим остаје још година до времена, кад треба почети образовање писменнм говором. Ту годину корисно можемо употребити на образовање чула и разговорне речи. Дете од четири године потпуно слободно дознаје разне предмете (васпитање чула) и иавићн ће се да раснознаје човечји говор н следовати главним покретима, који се односе па елементе образовања говора. И онда, кад у њему почне тај психолошкн иериод који га води под заставу љубопитства, карактернога за тај период, вишем васпитању тада треба фонетичкн говор допунпти графи-

ШКОЛСКН ГЛАСНИК