Школски гласник

Стр. 158.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

Нанвлп асоцијацијв идвја. — Асоцијацпја идеја или, боље рећи, асоцпјација наших стања свести, ма каква да су, јесте ирема томе један од оеновних закона људске ирироде. Али, како тај закон делује, по којим начелима врши он своју власт? Који односи ионајчешће одређују везу мисли и осећања? Нласнфинација ових нанвла. — Филозофи су одавна покушавалн да многоструке односе, који могу иосредоватп као везе међу нашим мислима, сведу на известан број категорија или врста. Стара психологија је разликовала две велпке класе међу начелима асоцијације идеја, једна су случајна и површна, а друга логична и битна. Слрчајна начвла. — Овамо спадају: 1° Додиривање у простору. — Од ндеје о једном граду прелазимо ми на идеју о свима оближњим местима: Рим чини да мислимо на форум, иа Марсово Поље, на римску кампању; Папољ, на Везув, на Помнеје. Наша мисао неосетно путује од једног до другог суседиог краја, од једне улице до друге која се ње дотнче. 2° Додиривање у времену. — Сећање на Мирабо-а чини да мислнмо на Револуцнју, на њене савременике, Луја XVI., итд.; Наполеон III. на Кримски Рат, на рат у Мексику, на рат у год. 1870. То је објектпвно додиривање, тако да рекнемо, међу догађајпма који су долазилп један за другпм у времену. Али има друго једно додирнвање, субјектпвно овога пута, које зблпжује, удружује две идеје, два осећања, само тнме што су у исти мах егзистирале, или су непосредно једна за другом долазиле у духу. 3° Сличност.: —; Она је једна од најплод-' нијих начела асоцнјације идеја, и неки филозофи на њу своде сва друга начела: два догађаја истовремена, два сноменика блиска у простору, слични одиста, по томе што припадају истој епоси, што се налазе па истом месту. Али тачпије сличности делују с још више снаге: нека готска црква нас подсећа на све цркве истога карактера које смо походили; једна школа преноси нашу мисао на све школе које познајемо. Важно је и треба запамтити да асоцпјације основане на начелу сличности могу да се утврде илн међу стварима које су предмет наше мнсли, или између идеја самих, или између речи. Довољна је нонекад једноставна апалогија у звуку речи, па да ток наших идеја буде изложен потпуном скретању из дотадањег правца. Многе прпвндне чудноватости наше маште, многа тобожња изнепађења код наших мисли потичу отуд што је подударање звукова код двеју речи врло различних по значењу учннило да смо ми од једног појма, без логичног прелаза, скочили на. други појам. 4° Контраст. — Као сличност, тако и контраст, противност, понекад одређује наше идеје.

Ми смо у потаји склони да пред неким предметом помислимо не само на оно што му је слично, него и на све оно што му је противно. Некп духови, Ламартин,* на пример, увек готОви да праве упоређења, више се обзиру на сличност; други, као Виктор Иго, који употребљавају и злоупотребљавају аитптезу н противности, впше су у власти контраста.

Народна просвета. Прослава Жана Жака Русоа. 15. јула на вршиће се 200 годнна од рођења Ж. Ж. Русо-а, у спомен тога биће приређене разне прославе. У Женеви, његову месту рођења биће отворена изложба слика и главних момената који се односе на његову „Нову Хелојзу", „Емила", „Исповест". Ради одавања славе његову књижевном и научном раду прочитан ће бити на женевском универзитету циклус од 10 лекција посвећен Русо-у и његовим радовима, на лекцијама ће имати ириступа сваки ко хоће. * У Паризу ће тога дана бити откривен споменик Русоу у Пантеону. Замисао о овоме споменику зачео је још 1899. тадашњи миннстар иросвете Поанкаре и даоје на споменпк на израду скулптору Барзолемеу. Споменпк је сад готов, он прпказује барељеф с бистом великога педагога. По боковима споменика су символнчке фпгуре музпке и славе. Споменик се одликује ванредном простотом. * Истог дана отвориће се у Женеви Пнстишут Ж. Ж. Русоа. То ће бкти виша школа педагошких наука под руковођењем II. Бове-а, нроф. философпје и педагогике на свеучилишту у Невшатлу. Осим њега ће радити на тој школи многе знатне снаге научне. Институт ће бити уједно п Школа и научна установа. Он ће давати упутства у питањима васпитним, педагозима и особама које желе да се посвете педагошком раду; осим тога ће се у инстптуту пеговати рад по разним гранама педагошке пауке. Предаваће се у институту пснхологија (оишта, дечја у свези са експер. радом у пспх. лаборатиријуму, школ. антропометрија); дидактика (општа и специјална); школска хпгијена (у свези с практичним течајем за дечје болесги); заостала и ненормална деца, наравствено и социјално васпп-