Школски гласник

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 168.

Епар^ијске скупштоне. За који дан треба да се обаве избори епархијских скуиштинара у наше две епархије, где је највећи број српских вероисповедних школа. Важност тих избора тиче се знатно и школе и нас учитоља, с тога и учитељи треба да су ангажовани у том раду. Њихов рад на томе пољу одлучиваће доста и сад као што је и увек до сад одлучивао. Учитељева се реч слуша, и у таким приликама може много да користи и школи и своме сталежу. Школи ћемо користити ако идемо за тим и пазимо, да у епарх. скупштину уђе што већи број скупштинара, који су осведочени пријатељи школе и просвете. Демагогија која је у нашим друштвеним нриликама завладала, није се на то освртала, она је шта више заводила необавештен прост свет, да учитељи хоће да на народ навале нове терете и да отму народу права. Та демагогпја била је некад у стању, да и на епархијској скупштини залуђује необавештен свет, који је у таким приликама несамосталан, те иако осети да га варају нема довољно снаге да се снажно искобеља из таких опсенарскнх мрежа. Још је већа брука ако се још и по неки учитељ нађе да помаже такој демагогији, која нема обзира него и од учитеља тражи да се руга самом себи и светињи свога високог позива, ставл.ајући му у дужност као присталици своје једностране дисциплине, да слепо помаже оно што обара њега самог и да сам подсеца ону грану на којој седи. Ми смо видели, да је тога било доста за последњих година, а видели смо и резултате таких захтева. Демагогија није могла осетно шкодити учитељству, јер је оно у великој својој већини остало истрајно у чувању евојих светиња и неговању својих идеала, Но видели смо и то да ни ти појединЦи, који су се дали употребити у службу демагогије, осим незнатних задовољења својих личних амбиција, не постигоше ништа, него стоје као штатисте демагогији на услузи кад треба да подигне хајку на учитеље и обарајући учитеље и њихове захтеве,

покушава да учитељску ствар туче самим учитељима, позивајући се у првој линији на то, да има учитеља који т-тду стопама те демагогије против учитељства. Пред будућим поколењима горе осуде не може бити од те, за оне учитеље, који иду против свога јата. А ми сви који смо задахнути једном мишљу у корист унапређења учитељске самосталности, положаја и угледа, можемо само жалити оне другове, који ће а пре, а после увидети своју погрешку, али свакојако дотле починити доста погрешака против свога рођеног сталежа и тиме сметати бржем развитку наше боље будућности и наших млађих учитељских нараштаја. Не треба се, браћо, дати варати. Нами учитељима слабо ко жели добра. Нас су сви својатали и сви много обећавали, али само дотле док смо им требали. Ако је којп од наших другова у доброј намери мислио, да ће пригибањем главе, пред буди каквом страначком дисциплином, моћи у евентуалним случајевима корисно помоћи коју учитељску и школску ствар, могао се уверити да је наивно схватио страначку окрутност и да је често кући отишао разочаран. А за љубав пуке личне амбиције служити демагошком ћефу, грех је и то незаборавни грех пред садашњошћу, а још више према будућим нашим редовима. Тешко ће осудити будући нараштаји учитељски, сваког оног од нас, који сад олако заборавља да је учитељ и запоставља своју учитељску ствар," како би помогао оној странци која хоће од учитеља поново да начини „мештера", „мађистора", „даскала" или у најбољем случају једну свачију сувремену креатуру. Ако смо проникли у прилике које се око нас развијају, свеснн ћемо бити тога, да смо ми најодлучније дужни сами себи помоћи, сами своје интересе штитити, сами себи бити дисциплинатори, сами себе контролирати, шта радимо, како радимо, за чега се загревамо и кога помажемо. Па сваког оног ко греши против свог рођеног учитељског друштва, ако већ нисмо у стању да га лепим доведемо на прави учитељски пут и обавестимо о његовим погрешним назорима према својој учитељској ствари, а оно да га *