Школски гласник

Стр. 198.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

зује н изналази. Она час ствара оно што не иостоји, час улеишава оно што поетоји. „Природа даје грађу; она даје мрамор, боју, црту, звук, елику, реч; али машта вчјара, сликара и песника до/аје томе оеећаље и мисао Из ових елемената оиа ко>1биновањем ствара целину које дотле није било, тело које она задахне својим рукама, кад је нашла ону ерећну комбинацију коју оаа назиБа лепо". Машта у практичном животу. — Машта има велику улогу п у обичном животу. Ако нас она често заведе, ако је она извор многим обманама, она има зато и предност што хранп наше сањарење, што улепшава стварност; а лажне и певине фикције које нам она сугерише јесу као благотворни снови који нас подржавају, помажу нам да подноспмо беду живота. Машта је начело наде, свих ведрих снова којима ми радо китнмо будућност. А ко сме тврдити да нада нпје један од битних подстрека за људску активност? Колико има бедника којима преостаје само нада, непрестано подржавана услужном маштом. Маштаје, даље, сила која, с једне стране, живо нам преставл^а срху коју желпмо и коју треба постићи, а, са друге стране, помаже нам да умножимо средства, начине којима ћемо доћи до ње, па свим тим изазива нашу активност п чини је плодном. Чак и кад нас не би довела нп до каквог резултата, она бн опет зато имала. вредност што нас је умела доводити у занос, што нас је тешнла, појачавала нам радости, за тренутак прекидала наше страдање. „Кад машга, каже Рабје, а у схватању будућности узме себи пуну слободу и кад, не водећи рачуиа о томе шта је стварно и шта је могуће. отвара пред нама најпримамљивије перспективе, тзда она, како се каже, з и д а куле у ваздуху! Не говорите много против ње: има толико л>уди који других кула и немају". (I) Машта у науци. — Наука уопште важи као непријатељ маште. Наука одиста, тежи за истином, а машта је извор бајки и лажи. При том се заборавља да је машта гипка и савптљива способност, која се разноврсно даје употребнти. Као што песпика надахне његовим баснама, тако и научњаку сугерише она хипотезе које ће га одвести нзналасцима. „И сама наука, бар наука о природи је без мангге немогућа: Њутн* помоћу ње гледа у будућност, а Кивије^ у прошлозт. Велиесе хипотезе из којих се рзђају велике теорије, ћери еу маште." (2) У истом је смислу рекао Тиндал:* „Наука има своје конзервативце који машту схватају као способност које се више треба бојати, више је избегавати, него ее њоме користити... Гледајући је на послу у одкише слабим главама, претеривали су у том, каква зла може она учинити. Толико исто би било праведно забранити пару пошто има казана који експлодирају. Задржавана у праведни« границама и умерена умом, машта посгаје најмоћније оруђе проналазака. Што је Н>утн нрегазио иростор који раздваја пад једне јабуке од путовања планете, то се десило само дивним полетом маште " (3)

(1) КаМег, ор. сИ р. 201. (2) Р. Јапе1}, Ба рћПозорМе Ли Еопћеиг, р. 61. (3) Кеуие зс^епиЛцие, Ђе 1' ипа^шаИоп <1ап8 1ез вс1епсе8.

Не само зато што за теорију сугерише научњаку његове хипотезе, иего и зато што му за праксу сугерише проналаске, треба машту сматрати као корисну испомоћ у науци. Примена науке је понајчешће, без сумње, резултат дедуктивног закључпвања, логпчпог развијања теорије. Али, у в птп е него једпом случају, и машта сарађује у том послу, она налази средства, нове комбинације, па делом припрема практичне проналаске. Опасности ОД маште. — Али, иоред добра, има и зла, н пепријатељима маште је исто тако тешко изређати њене опасиости, као што њени обожаваоци имају пуне руке посла кад хвале њене добре стране. У песнпштву и уметностп у опште, она нас понекад удаљава од природе; заводи нас у област извештаченог и лажног. У практнчном жпвоту, она је извор романтнчнога; очаравајући нас својнм обманама, она нам омрази стварност. Она је, према јаком изразу Малбранша, луда кћи у кући, која уноси неред У кућу. Најзад, она је у науци, како каже Паскал, госиодар који вара; она је сугерирала вигае обмана но што је открила истина. Она неопрезног научњака наводи да се прође посматрања и извођења закључака, него да своја маштања узме за доказане истпне. Али уза све опасности што их показује рђаво управљано служење необузданом маштом, коју разум не држи у равнотежп, не треба да заборавимо њена доброчинства и утицај који она врши на наше способности. Она надахне и оживљава интелигенцију; побуђује вољу; она тако исто проширује сензибилитет, јер ми волимо. само оне личностп и ствари, чију живу слику имамо у машти. РЕЗИМЕ. 87. Машта је сложена функција која се јавља у више јако различптих облика. Она је час само функција задржавања: тада се зове маита која памти или реирезентаШивна машта. Час је опет функција која комбинује и прерађује: онаје тада изналазачка или стваралачка машта. 88. Репрезентативна машта сабире грађу за будућа комбнновања стваралачке маште. 89. Машта обухвата све чулне предмете, па п унутрашња стања духа. 90. Алп искуство само пружа машти грађу за употребу; машта сама нз себе извлачи идеалне појмове по којима распоређује своју грађу. 91. Прави посао маште састоји, било у додавању, бпло у изостављању , било у, пре свега, комбиновању нових облика. 92. Машта има велику улогу у умеШностима: она допушта уметнику, било да изналази изван природе, било да идеализује природу- 93. Машта је и иракшична сиособносш: