Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 193.

шегрти сачињавати иосебан шегртски одјел. Напомена. Ако се редован полазак и награда учитељима и учитељицама не бп извелп (4. §.), тада би и продужна школа постојала само на папиру, а у ствари је не би било као и сада опетовнице. Појадо социјалне педагогоје. фг. МЕ52Е1_У ОООМ.) (Свршетак.) Једна основна замисао Хербартовог правца јесте: непрекидност историјског живота, оспособљење ученика, да умеју наставити историјски рад (ово се налази особито у схватању ЛУШтапп-а и Кагтап-а) јесте заиста таково социјално схватање. Али и код самога Хербарта: замисао многостранога интересовања, замисао саучешћа, упућује нас на социјално схватање. Чак и међу (6) разних интересовања која Хербарт разликује, једно је социјалистичко интересовање. Природно је, да кад се говори о васпитном раду, ие може се мислити на масу, него само на поједине, од којих се друштво формира. 1 Ако и не примамо у свему оно што Песталоци вели: „Човек као маса, нема врлине г само особа га има", 2 ипак правилно схватање, које сваки фактор узима у обзир захтева, да како особу тако и друштво узмемо у обзир. Разнолико оцењивање особе и друштва, није једнако, у разном добу историје педагогпје, историје идеја и установа. Где индивидуалистичко, где пак социјалистичко схватање добива јачу важност. Платон и Аристотелес јесу социјални педагози, јер је њихово гледиште држава, а не особа. Хришћанство, које у свакоме поштује бесмртну Душу, ставља на чело особу; али по томе у хришћанству увек се

1 „МшДеп раПегохоЛав а та§'ап вгетеЈуеп кеисШсНк, з аМ61 згеЈес! е1 1оуаћћ". Кап1,: РеЛа^одГкаго! 1оп1. МапЛу. 14-. отј). а „Вег Мепасћ а1в Маззе ћа1; кејпе Ти§епс1, пиг с1а§ 1псНук1иит ћа! в1е". Ап МеоИушз 1809 (Шбетапп, Кћећг: ЕпсуМоресће V. 601.)

таласају мњења. Еа1Јсћ и Сотешиз опет држе пред очима благостање народа и државе. Госке и Поиббеаи јесу пионери индивидуализма, као што се просвећеност и тенденција целе француске револуције бори у корист ослобођења особе. На супрот претерана уважења особе, постају тежње социјалистичка правца. Пажња се опет обраћа маси, и научна истраживања стављају се на социјалистичку основу. СопНе-е и брепсег јесу главни заступници овога правца. Претераност социјалистичког схватања јавља се у Гоипег-ском фаланстерском систему, који врло лепо опнсује МасМсћ у човековој трагедпји. А философија крајња становишта особе стоји на врхунцу код К1е1всће-а, који уважење особе објављује, против масе. Увек их је било, који се трудише, да ова два назора у склад доведу те кад једном, кад другом дадоше превагу. Тако у педагогији и Песталоција, и Хербарта, шта више и Наторпа морамо међу оне рачунати, који оба гледишта: особу и друштво узимају у обзир. Али не деле подједнако улоге једном и другом. Песталоци обраћа своју пажњу више на благостање народа. (Али — као што показује пређашњн навод — то од особе жели.) Код Хербарта стоји на челу пре индивидуа као морални карактер. Наторп држи за важније друштвено гледиште, али не пориче, као претеранци особеност. Каково је разнолико схватање о томе ко је социјалпедагог, и ко је присталица индивидуалне педагогије, живо приказује баш схватање о Песталоцију. Док Наторп од Песталоција полази, и њега држи за типичког представннка социјалпедагошког схватања, дотле Мипсћ, који опет далеко стоји од схватања Хербартова, убраја Песталоција међу оие, који у правцу пндивидуалне педагогије корачају. Овако вели МАтсћ: „Размишљајући педагози следећега доба... иду по линији особне педагогије тако, да ће се гледиште заједнице у животу понајвише само случајно у присенку пазити. Тако МопШ^пе, тако исто у претежном делу Сотте1пи8,