Школски гласник

Стр. 192.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

воље не би елао децу у продужну школу, дакле на народну добру вољу не би се смели ослонити. Код шегрта је лакше постићи уредан полазак школе, јер неће добити иначе шегртску сведоџбу, и тим се неће моћи ослободити за помоћника. Али код ратарског сталежа нити би била нужна сведоџба, нити би ју ко тражио, с тога 6р1 овде морао полазак школе бити присилан. Само у овом не би смео школ. одбор имати удела, јер члановп или не би редовно долазили у седнице, или би и сами закључци били штетни по редован полазак школе. Морали би се дакле искази слати изравно кр. котар. области сваких 8 или 14 дана али не као пријава, него уреда ради, а котарска област такав исказ послала би опћин. поглаварству на брзо уредовање, а ово би морало за свако дете известити о успеху уредоВЕ1Њ8;. Други исто тако важан услов за успешно одржање продужне школе јесте награда учитељима н .учитељицама по недељном сату као и онима на шегртским школама, јер нпје ни праведно, добро нп корисно, да се ратарски сталеж запоставља испод свих сталежа, а већ се искусило на опетовницп (пофторним школама) да посао без награде о-стане јалов. Па сам уверен, да од уредног полаека школе и награде за обучавање у продужној школи зависи п опстанак продужне школе, јер и поред скромније наставне основе и читанке, дали би себи помоћи учитељи и учитељице са другнм књигама и листовима, али без уредиог поласка и награде нема ни разговора о продужној школи као ни о опетовници. . Још напослетку нужно је споменути, да у свим већим местима, као што су већином у нашем котару, где има доста шегрта а нема шегртске школе, морали би ови сачињавати посебан шегртски одјел са истом наставном основом као и на постојећим шегртским школама. С тога предлажем славној скупштини ове Резолуције: I. Садања опетовница не постизава наумљени циљ из ових разлога, јер:

1.) Само уређење опетовнице не почива на доброј и згодној основи. 2.) Наставна основа за опетовнице није према приликама народа удешена. 3.) Читанка за опетовнице сасвим је незгодна и по садржини и по занимљивости. 4.) Полазак опетовнице је немаран. 5.) Учитељи(це) на опетовницама нису посебно иаграђени. II. Да би пак свршени ђаци основне школе могли правилно и корисно продужитн своје знање п образовање, н да би се такови дечаци и девојчице што потпуније упутили и спремили за живот, у коме би као здрави, паметни и напредни господари и домаћице деловали, могло би се то извести овим путем и начином: 1.) Опетовнице би требало преустројити у засебне продужне школе удешене попут шегртских школа, 2.) Наставна основа за шегртске школе морала би се удеситн за ратарски сталеж, јер би овај највећим делом имао похађати продужну школу. У истој би имали бити заступљени сви знанствени предмети, а к томе још за дечаке све гране господарства, а за девојчице наука о здрављу, чистоћи, женском ручном раду и практичном кућанству. 3.) Читанка за продужне школе морала би бити у складу са оваком наставном основом. Садржииа у читанцн нека буде написана од најпризнатцјих наших књижевника и стручњака, треба да је занимљиво и лепим слогом написана, а такође народна књнжевност п умотворине да су заступљене. 4.) Полазак продужне школе морао би бити присилан, а да би се избегла дугачка процедура у извршењу редовног поласка, имале бп се пријаве подносити уреда ради мимо школ. одбора, а опћинско би поглаварство морало подносити кр. кот. области извештај о уредовању. 5.) За обуку у продужној школи морали би учитељи(це) имати награду по недељном сату попут оних на шегртским школама, 6.) У којој опћнни нема шегртске школе, а има доста шегрта, имали би