Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 191.

учио и образовао, да би могао стати у ред осталих културних народа. Ова продужна школа не би била нека практична ратарска школа, где би се можда учило орати и сејати, него би се дечаци упућивали у паметан и напредан рад, да виде разлику у успеху доброг и рђавог рада, и да се упознају с тим, да у културним земљама двојином више прихода донесе јутро земље него код нас; да им се предочи, да су у културним земљама већ и друмови засађени са племенитим воћкама, а код нас још дворишта и вртови са дудовима, киселим вишњама и дивљим јабукама, да се упуте у рационално пчеларство и т. д. Оваких врега предочавања и поучавања има множина, па би учитељи наши на продужним школама збиља савесно и успешно образовали дечаке, да стекну толико зпања и да постану толико свесни и напредни, да ће моћи у каснијем животу просудити, шта је напредно а шта назадно, шта корисно а шта штетно, шта паметно а шта глупо, па према томе и своје послове удеситп, да све свршава напредно, корисно и паметно. До1%ее наши ратари колико толико труде, да не назадају, дотле наше ратарске домаћице нису коракнуле ни један корак напред у својим пословима, нарочито у погледу чистоће и уредности сасвим су заостале. Не полажу онолику важност ваздуху и води, која им припада, па су им собе непроветрене, деца прљава а јело неукусно. Немају појма да све то упливише на здравље и неће да разуму, да и јефтино може бити лепо, само ако је чисто и уредно. Зато у женским продужним школама треба много полагати на науку о чувању здравља, а та би се поука лако извађала читањем и тумачењем градива из добро уређеног листа „Здравље", па би се девојчице упутиле, да пут добром здрављу увек води преко чистоће и уредиости. Уједно би се имале упутити, да се и до укусног јела може доћи опет чистотом, уредношћу и пажљивошћу, па би се кућанство имало пажљиво не само теоретично него по могућству и практично са девојчицама неговати. Оваку обуку би наше учите-

љице извршиле са успехом, кад би им се за то пружила потребна сретства. Да је ово врло важно, дошао је до уверења и управни одбор жупаније сремске, па је поднео предлог, да се у сваком котару оснује по једна школа за сељачке домаћице, за девојке од 16—1-8 година, које би се годишње три месеца у тој школи упућнвале у практичном кућанству. Оваке школе за сељачке домаћице постоје већ у Србији, па су се врло лепи и повољни резултати показали од такове школе. Разуме се, да се у продужним школама ни близу не бн постигао онај резултат као у оваким школама за сељачке домаћнце, али би у продужним школама већ доста било п то, да се девојчице толико образују да одмах на први поглед могу разликовати шта је чисто а шта прљаво, шта је кусно а шта неукусно, шта је лепо а шта ружно, те да им се развију осећаји и чуство лепоте у толикој мери, да им буде неугодно и видити оно, што није лепо, чисто и уредно. Такође женски ручни рад у продужној школи једино би наше учитељице могле подићи на ону висину, која је нужна за наш сељачки свет. Према овде истакнутим начелима требало би дакле и наставну основу за продужну школу удесити али је веома нужно у складу са оваком наставном основом саставити и нову читанку. Нитанка нарочнто баш за продужне школе треба да је тако написана, да ју може свако читати и разумети, да је садржином поучна и занимљива, а слогом лаким, лепим и разумљивим написана, да је народна књижевност и умотворине у њој заступљене, и да се све гране наука од припознатих књижевника и стручњака увршћују. Како наставну основу тако и читанку за продужну школу лако би и сами учитељи извели и уредили, али за изведење и одржање продужне школе има услова, који не зависе од учитеља него од других фактора. За успешно одржање продужне школе безусловно је нуждан редован полазак школе. Али наш народ бар за прво време не. би схватио велику важност оваке школе, па сам од своје