Школски гласник

Стр. 190.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 11.

самостално мишљење и рад, па му може ирећи и у навику. Те злоупотребе су испрва мање, али се постепено развијају тако, да могу упливисати на цео далњи ток живота, ако му се не покаже прави пут, којим треба да греде. У томе добу, ако се пусти самом себи, прва ће му самостална задаћа бити, да одбаци књигу од себе, и ако би му ова сада најнужнија била, а друга да му понашање буде обесно и пркошљиво према сваком бпо млађи или старији, а пријања за неке преступе и дела, која могу бити од веома штетних последица у животу, ако пређу у навику. Многи родитеЈБи и обраћају пажњу на то, али су ретки, који ће своју децу подсећати на књигу, због чега забораве и оно што су научила. А баш у томе добу дете је најспособније за примање сваке обуке. Зато се у томе добу деца шаљу у гимназије, реалке и друге заводе. У томе добу трговци и занатлије најрадије примају децу за шегрте, који код трговца и код занатлије добија струковно и кућевно, а у шегртској школи опште п струковно образовање, које ће му дати већи видокруг у животу, и с којим ће се образовањем моћи такмачити у своме послу и жпвовању. Док се код свих сталежа баш у томе добу највећи труд и пажња поклања образовању такове деце. дотле се за образовање подмладка најмногобројнијег сталежа ратарског, слабо ко брине. Постоји додуше у школском закону опетовница (пофторна школа), али је та установа тако заснована, да не може од велике хасне по ратарски сталеж бити, а провађање те установе ма и оваке, сасвим је забатаљено. Ако се озбиљно мисли порадити око унапређења ратарског сталежа, да може упоредо корачати са осталим културним народима, и да не заостаје за другим сталежима, морале би се увести за све свршене ученике и ученице основпе школе засебне продужне школе са циљем и задатком, да их спреми за живот, па да у своме даљем раду могу бити корисни чланови своје породице и свога народа. Премда је циљ продужне школе за дечаке и девојчице исти, наиме да од њих

образује паметне и ваљане господаре и домаћице, ипак правац њиховог деловања у животу разликује се. И један и други правац захтевају великог труда и умешности, па док човек, који има своје газдинство, треба да се брине за све животне памирнице, мора имати много знања и умешности, да у доба културног напретка не заостаје, дотле жена као паметна домаћица, на којој кућа лежи, треба да зна лепо и корисно све у кући распоредити, у реду јје држати а децу паметно васпитати. Према томе се мора удесити и наставна оспова за продужне школе тако, да се дечаци и девојчнце у читању, писању и знанственим предметима подједнако обучавају, и у томе толико утврде, да могу самостално поучне и лако схватљиве књижице прочнтавати, разумети и корисно употребити. У рачунству не треба сувишну грађу употребити, него окретно и спгурно израчунавање из практичног живота примењено на господарство, а узети обзир и на геометријско цртање. Из земљописа и повести нужно је познавање појединих крајева и земаља у садашњости и прошлости, те сравнивање и оцењпвање разних крајева и земаља у култури, а нарочито природознанство ваља применути на господарство и кућанство. Господарство и кућанство имали би се у наставној основи као засебни и главни предмети уврстити, јер у продужне школе ишла би са малом изнимком деца ратарског сталежа, зато их треба спремити, да касније као људи у своме положају могу напредовати. Наш народ у колико сада нешто и напредује културно, није дошао до тога можда са опетовницом (пофторном школом) него су га научили Немци, који су од нашега народа велики део земље купом присвојили, и напредним радом дали пример и нашем народу, да се ма и у дванаести час тргне. Али осим тога, што је та земља можда за вечита времена изгубљена, још ни данас наш народ не корача упоредо са осталим културним народима, па би му особито добро дошла продужна школа, где би се толико по-