Школски гласник

Бр. 11.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 189.

љубав. Тешка клетва лежи на напуштеној очинокој дужности. 3. Деци не треба указати оаучешће у болу; она треба да уче подносити бол. 4. Деци не треба допустити све гато желе, таки захтеви немају граннца. Испуњавањем сваког захтева развија се у њима себичност и властољубље и то их унесрећава, кад пре а после наиђу на отпор. 5. С децом не треба много резонирати. 6. Да се дете привикне покорности утиче се на њега силом, претњом, или што је још горе ласкањем и подилажењем. Од детета или не треба тражитп ништа или га без обзира склонити на безусловну покорност. Најгоре је васпитање оно, кад дете напустиш да чини ни по својој ни по твојој вољи и кад се с њиме препиреш ко има право. б.) Дидактичке основе. 1. Чините дете пажљивим на појаве у природи, тиме ћете пробудити у њему радозНалост. Али не журите да му радозналост задовољите. Питања му стављајте према способностн и њему оставите да их реши. Дете. треба своје знање само да изнађе а не да га научи. 2. Много говоримо у тартањ. Нашим брбљавим начином васпитања, стварамо само брбљавце. 3. Дете треба пуститп да говорн по својој рођеној граматици и синтакси, али међутим с њиме треба говорити правилно. 4. Најопаснији су новесничари они који изричу суд. Дела! Дела! Тукидид је по Р. узор повесничара. Он приповеда дела без резонпрања. Али ои ништа не обиђе, а да нас саме не изазове на пресуђивање. М.

Продужне школе.* СТЕВН ЛИЧИНИЋ, равн. учител. у Белегишу. У животу човечијем видимо три одсека, који се по своме карактеру видно разликују. Први одсек младост јесте темељ, од кога зависи други одсек му-

* РеФериеано на пролетњој учитељској екушптини котара старо-пазовачког.

жевност и трећи старост. Кад је младост дакле тако знаменит део живота по други и трећи одсек живота, није чудо, што се толика пажња поклања душевном и телесном узгоју човека у младости, јер задобивена клица у младости има уплива на цео даљнн живот човечији. Али и младост по своме развитку није јединствена, него се и она распада у три мања раздобља, која се такође међусобно разликују. Прво раздобље. младости је оно, док се дете налази у родитељском дому, док не дорасте за школу. У томе добу дете подражава све оно што види и чује, па у каковим приликама живн и одрашћује онако ће се душевно и телесно развијати. Ако се у родитељском дому добрнм примером предходи, ако се са дететом лепим и паметним опхођењем поступа, тада ће и детињи душевни и телесни развитак бити нормалан и успешан. Овако однеговано дете приправно је ступити у друго раздобље младости, које настаје од 6 или 7 и траје до 12 или 13. године. У томе добу дете не само да подржава све што види и чује, ■ него је жељно и више шта знати од онога, што је до сада чуло и видело. Жељно је душевне хране коју у родитељском дому не може више добити у оној мери, колико му може дати ваљана школа и спреман и одушевљен учитељ. Колико ће у овом раздобљу младости дете напредовати, зависи од више услова, међу које спада сам индивидуалитет детињи, ваљана научна основа и према њој згодне школске књиге, редован полазак школе и напослетку мар и спремност учитеља. У колико од ових услова који не достаје, у толико ће бити и напредак детета саразмерно слабији. Али и кад су ови услови испуњени, још нпје темељ готов, јер оном трећем раздобљу после 12. илп 13. године мора се иста пажња поклонити као и првима, ако ћемо да буде темел> потпуно солидан и чврст. Дете се у томе добу почиње нагло развијати и душевно и телесно и већ почиње тражити неку самосталност у своме мишљењу, расуђивању па и раду. Ако се дете у томе добу пусти само себи, оно ће злоупотребитн то своје *