Школски гласник

Стр. 219.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 12.

радосно.. — Да учитељска школа, даље, гледа с бригом у будућност, то потшгсујемо, али да гледа „и с разумевањем", то не. Тек по томе зове г. катихета, да се састанемо сила Срба око стогодишњег светосавског зампшљеног раја овога, да се међусобно поучимо, да заслужном папору и добро предвпђеиу успеху капу скинемо, па да већ на сигурноме постаменту од живе воље, труда и личпе жртве наших старијих, одлучимо, не престајати заједнички и истрајно се залагати за нашу српску школу. — Да без језика и имена нема Српства, то је истина, као и да у школи која се не зове српска, нема нп националне снаге и уздања. АЛи, да овака просвета слободи (свакако је г. пнсац мислио: личној) води, то већ не стоји. Лепо је од г. катихете, што нас зове на парастос душама, које су 1812. год. створиле учитељску школу у Сентандреји, али: „да ће сви они, који у Сомбору окупљени буду, а нарочито они, чнјејеиме било којим начнном везано за ову српску учитељску школу, принети тог дана дар Богу, као залог наше вере и обећања, да ће примљено копље иза св. Великомученика Георгија, вазда хранити и чувати за борбу против традицијоналне аждаје било да се она крије у нама или другима" — то је тако незгодна алегорија, као што би и копље било данас незгодно оружје. Баталите копља пречасни, и не мешајте се у оне послове, које треба други да ураде! II тнме смо готови са чланком г. Протића. Г. управитељ би нам учинио љубав, када би протумачио, зашто је код професора којп су члановн Матице Српске у Извештају назначено, да су чланови. Јесу ли они члановп на основу каквих својих књижевних радова, или су чланови само зато, што су уплатили 100 К чланарине? Изгледа нам, да г. управитељ прикачује себи и колегији орден без вредностн. За уџбенике стоји, да их за многе предмете „просто нема" и да то може да буде судбоносно по сам завод. Па шта чека професорска колегија? Зашто не напише уџбенике? Или зар није у првом реду морална дужност сваког професора, да наппше уџбенике из својих предмета? Зашто не штампају скрипта своја? Ако их не штампају, што се боје критике, онда је то знак, да професори нису сигурни да добро предају, те их питамо:

како смеју по такнм скриптама предавати, за које нису сигурни да су добра? — (Писањем и преписивањем предмета по предавању нрофесора, губе учптељски приправници силно време и то је један главни узрок преоптерећености ученика). Шта чека управо професорска колегпја? Да професори гимназија напишу уџбенике за учптељске школе, или, да им мипистарство проппше какве књиге имају превести односно увести? Код распореда предмета не разумемо, зашто да I. р. учи Хисторију Хришћанске цркве, док Историју педагогије, А ша§уаг петге! 1го<1а1от *ог4епе1;е учи IV. разр. Где је ту доследност? — Зашто се учење хемије прекида учењем физике? Што се не би у II. р. учила физика, а у III. и IV. хемија? За здравствено стање школе тврди се, да је било нешто повољнпје него прошлих година —■ чему се радујемо. Сасвим је оправдана тврдња, да тескобна школска зграда, без дворишта и врта, рђаво утиче на здравље ученика. Треба покренути акцију, да учитељска школа дође до дворишта и врта. — Чудимо се, да су у поглављу „материјално стање школе" наведене ученичке стипендије. Оне не спадају у материјално стање школе, него ученика. У одељку „Рад школе" нема прегледа рада из појединих наставиих предмета. Споменуте су само писмене радње. Извештај, без прегледа рада из свију предмета, све друго може бити, само извештај не. За васпнтање п дисциплину стоји, да је доста повољно било, а мало затим тврди се, да се „осећа једна неповољна црта у школском животу, а то је друштвено васпитање и опхођење". Даље се тврди, да наставницн „сваком даном прнликом уче на ред и пристојност" и по томе одмах „да наставници не смеју да жртвују од свога часа ни тренут на разговор о пристојностп и реду у друштву", јер су обхрванп големим наставним градивом. Интернат — вели се даље — треба да је домаћи организован „те би онда било места (дакле, сад у њему нема места) и згодно време васиитати нам ученика и друштвено, да не пзађе као млад учитељ право наивно дере". — Боже! ко је го могао написати? Та то је контрадикција, даље, невешто издавање мислп, и незнање српског језика, гарнирано смелошћу, да кује нове речи! Зар не види то дере, које је писало о васпитању и дисциплини