Школски гласник

Вр. 12.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 220.

ученика, да је тиме издало потпуну сведоџбу снромаштва мушкој учитељској школи? Усиех ученика пз појединих наставних предмета је испод сваке критике, а да васпитање и дисциплина хабаво стоје то доказују: 1) статистичка таблица по којој од учитељ. кандидата (њих ћемо узети за доказ, јер су они крајњи резултат рада учитељске школе) примерно владање има само један ученгт, похвално седморо (а не осморо), уредно троје, неуредно један; 2) што ученике — по ггризнању писца — ни у школи, ни у интернату не васпитавају; 3) што и сам писац држп, да: „ово стање мора да осећа и друштво напољу са почетним учитељима". На крају тога одсека вели: „стога ваља

то српско друштво да прионе, те да осигура интернат, тај расадник учитељске омладпне". Ми држимо да је: Учитељска школа расадник, а интернат је костгебер. Из одељка: „Стање и рад у вежбаоници" добили смо слику мизерног стања вежбаонице. У вежбаоници ради један учитељ са 6 разреда. Комбинованих разреда нема. И онда нам је јасно, зашто су кандидатн могли само 11—12 пута радити у вежбаоници. 4. Друштво „Натошевић" у овој школској годнни. У почетку се тврди „да жпвот ученика у овом друштву још увек није доста богат и бујан и ако се већ помаљају знацп неког препорода" и по томе долази зла слутња: „ако не омахну". Та сумња треба, свакако, да послужи као подстрек интезивнијем раду? Даље се за интензивније неговање музике вели, да „Шај знак говори тим гласније, што ће чланови певачког и тамбурашког збора друштвеног изгледа, корисно употребити оно, што су у друштву научили: они ће да путују по српским крајевима, и да већ сад, док су под надзором школе, отпочну свој просветилачки рад у народу". Богато! Просветилачки рад учитељске омладине отпочиње: тамбурањем. Доиста, тај знак говори врло гласно! И паметно и лепо речено! Даље видимо, да „дружинска благајна" иоказује вишак од 64-99 К „што се скоро стало са набављањем књига". Ми не ћемо криво тумачити, него ћемо само рећи, да не треба да је друштву циљ, да покаже вишак, него само да пази, да нема дефнцпта. Књиге треба да набавља „Натошевпћ", а професорска колегпја

треба да џабаише ученике од преппсивања предмета, па ће бити одмах већа тражња књига, и неће бити приморани ти сиромашни ђаци, да већ сада одкидају од уста и да набављају личне књижнице. Упада у очи да су највише радилп Т. Димптријевнћ и Јован Жакић недовољни ученици из IV. разр. (Још нам је чудноватије, да је Т. Димитријевић радио стручне теме, а овамо из стручних предмета има само довољну оцену.) -Од осталих радника Душан Пајић, не да је недовољан ђак, него је слаб (општа оцена 6), Јован Пајпћ недовољан (крптиковао га недовољан ђак), Петар Шовљанскн довољан ђак, даље смо нашли, да је радио један врло добар ђак и два добра ђака. Оцене ученика ужасавају. Али, нека говори статистика (стр. 35.)

С1 и

> о

М тз

О

10 1\2

%

со оо мс* сл

ТЈ 8

4 >

> к

а о X 03 5» га в

43 д

1 1

1

1 !

11

10

3

1 -

со

СО

Н- 4

<

со

31

сс Н- 4

бројно

10 10

сп "О о