Школски гласник

Стр. 207.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 12.

К, са напоменом, да им је у тој своти урачуната и храна и одело и све, и да су иоред своје кочијашке дужности дужни још и суде прати, собе чистити, дрва сећи, воду носити и сву господу у двору слушати, и то без посебне награде? Да, да! Данас срп. нар. учитељство, поред родољубивих странака, св. Синода и топле народне .љубави према школи својој, слабије је награђено за разноврсне послове своје, него кочијаши за само кочијашки посао свој! И је ли чудо, што је један загребачки учитељ оставио родољубиви учитељски посао, који га није могао лебом ранити, те сада много безбрижније проводи дане своје као фијакерист'? Родољуби српски! Завирите у овогодишњи извештај сомборске срп. учит. школе и згрозићете се! Видећете највише довољних и недовољних оцена. Учитељски подмладакје грдном већином, олош. А знате ли зашто? Зато, што данас младић, који осећа у себи* иоле способности, не ће да буде друштвенп „ттскпеб" п да уз то гладује. Такав подмладак да одржи народну школу на нивоу који се захШева од данашње школе ? — Поред Шаког посшупка народе, изгубићеш школе Швоје! Мирне душе, дакле, можемо констатовати, да нашим политичким странкама, и осталим народним факторима, није стало до народних школа и учитеља. Даље, да наше странке одају признања само оном делу учитељства, који савесно тегли, њихова страначка кола. Ако што и учине за учитеље, учине само за то, да постакну учитеље, да удвојеном снагом пораде у народу, да униште противну странку. Много жалимо, што морамо констатовати, да је учитељство тако заражено том страначком борбом, да су му постале тесне новине да у њима бије љути бој, него пише већ и брошуре. Румен стида нам је ударао у лице када смо читали: „Две трњине из учитељске баште" и оно проклињање у „Бранику": „Ни једно га око не погледало". А наше новине, на срамоту нашу и њину, ваде изводе из тих гадлука и челиче њима народ, на

још истрајнију братоубилачку борбу. А што се тиме убија углед школе и учитељства? — Мари ко за то? А и ко има данас код нас угледа? Код нас се данас не пита за поштење и способност. ПолиШичким шШреберсШвом се добијају сшручна одликовања. Сама се борба пак толико заоштрила, да се на зборовима почињомо и тући. И ту, разуме се, интеЛигенција предњачи. Овострана српска интелигенција ће разрушити сву тековину народну, ако се у дванаестом часу не тргне. УчиШељсШво, као најмногобројнији инШелигенШни сШалеж, Шреба прво да исШупи из Ше борбе. Зашто се управо и боримо? Из захвалности што гладујемо и што стењемо под теретом разних дужности! Или из жел>е, да помоћу странке натерамо под нос рена другу, који је исто тако јадан и мизеран као и ми сами? — Напоље учитељи из тог вртлога! Није то место За нас. Та је борба у првом реду неродољубив посао. — Друго, ие смећимо с ума, да странчар учитељ под данашњим приликама, не може бити васпитач. Или може ли ко и помислити, да ће данас дом странчара подизати пред децом углед њиховог учитеља, ако старешииа није једномишљеник учитељев? А може ли учитељ васпитати ону децу, пред којом је дом углеД његов све на 0? — Странчарењем повећавамо број непријатеља и школе и учитељства. Странчарство је створило међу нама грозан јаз, те један другом због њега загорчавамо живот. Овако странчарство ће бити иесрећа и наша и народна. Учитељство ће само онда моћи извојевати и себи и школи својој лепшу будућност, ако се повуче из данашње борбе и ако се организује као сгалеж. Ми смо најмногобројнији од интелигентних сталежа и у непосредном додиру смо са народом. Ми би били у стању дати отпора демагошком раду лажних родољуба народних, отворити очи народу и тиме осигурати школи народној, а тиме и самом народу, лепшу будућност. Доста је било кулучења, доста срамоте, крајње је време да нашу и школску ствар узмемо ми у своје руке. Знамо, да ће лажни родољуби надићи дреку и харангирати