Школски гласник
ШКОЛПКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 13. У Новодо Саду, 15. сеотедебра 1912. Год. 1/. САДРЖАЈ: Учитељски новчани заводи — Прошлоет и оадашњост експерименталне психологије. — Апстракција. Народна проовета: Рад у народу и срп. нар. учитељетво у Митрополији Карловачкој. — Учитељство: Скупштина српеких учитеља у Турској. — Скупштина учит удружења у Србији. — Из праксе: Лако шчитавање. — Белешке. ' Нове књиге. Учитељски новчани заводи.
Економски покрет, који је за неколико последњих деценија, заталасао све друштвене редове, захватио је и учитељске кругове, Прилике које су формирале живот и потребе његове изазвале су то. Но првобитној замисли у том правцу, није била сврха чисто економско поље. Првобитна сврха била је потреба чешћег састајања и измењивања мисли, даљег образовања, заједничког рада на развитку своје самосталностн, сталешке свести, једном речи потреба организације. У току времена прилике у животу тако се развиле, да је сад заиста учитељству потребно да што више ради и па економском унапређењу свога сталежа. Но као што код нас Срба уопште сваки рад не остане у границама потребе и у вези с тиме, темељне обраде и унапређења, тако и код нас Срба учитеља, овај економски покрет почиње бити сецесија. Потребе су нам изазвале оснивање Конвикта, Основали смо га; алн од 1000 и више Срба учитеља у Угарској, Хрватској и Славонији нема их ни 200 којп су чланови Конвикта. Млади учитељи који ступају у учитељске редове и не помишљају, да се упишу за чланове Конвикта. У чланство се уписују тек они, које породичне потребе нагоне на то. А међу тима се нађе н таких, који остану дужни Конвикту за издржавање деце, па не само то, него буде и таких којп никад и не одговоре својој обвезн. Но ми нисмо хтели само Конвикт, ми
смо хтели да оснујемо и једно просветно учитељско друпггво. Није нам то било допуштено, а да би ипак могли у том правцу доћи до нечег, понпкла је мисао да се оснујеједан новчани завод. На то нас је охрабрила појава, што је у то доба основан седми чешки учитељски новчани завод у Брандису. Што смо тада са пуно поуздања започели, то видимо данас остварено у учитељском д. д. „Натошевићу". Још и преко тога, учитељство је размахнуло снагом и освојило највећу српску штампарпју и књижару у овим крајевима. Но кад погледимо у коликом је броју и ту ангажовано учптељство, видећемо онај исти резултат као и код Конвикта. Од 1000 и више учитеља једва ако је и ту тек око 200 ангажовано. Учитељска установа „Натошевић" и покрај тога је лепо напредовала и стигла дотле, да повишује своју основну главницу на 100.000 К. Па ни код те повишице основног капитала, иако се нешто боље учитељство ангажовало него до сад, не видимо да се учитељство у оноликој мери ангажује, како би то могло бити и како би требало. Место тога видимо нове покушаје у том правцу. Оснива се новчапи завод Срба учитеља у Хрватској и Славонији, ради се на оснивању учитељског новчаног завода у Босни и Херцеговини, исто тако на оснивању таког завода у Ст. Србији и Маћедонији, а покреће се мисао да се и у Србији створи такав новчани завод.