Школски гласник

Стр. 226.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 13.

Мање, више уз сваки такав завод сиомиње се и потреба оснивања књижаре и штампарије. Дакле, све по примеру „Натошевића". Ово је једна врло лепа ствар, ' али је у њој једна нездрава клица. Ко је суделовао у оснивању једног учитељског новчаног завода, књижаре и штампарије, знаће са каквим је то тешкоћама у вези. Нарочито онда, ако хоћемо да така учитељска екопомска установа остане самостална, без неучишељског уШецаја. А ово се у првој линаји мора чуваШи, јер иначе смо сами себи везали руке. Данас је учитељско д. д. „Натошевић" стало на своје ноге. Оно већ 10 година постоји које као задруга, које као деоничарско друштво. После десетогодишњег искуства можемо отворено рећи: да смо знали да преко толиких тешкоћа треба пребродити, тешко да би се подухватили да га оснујемо и у живот проведемо. Даиас је већ све то свршен чин. Но познавајући све те фазе кроз које се мора проћи стварању и извађању оваких учитељских потхвата, ми пажљиво пратимо, како лако улазе у тај посао наши учитељски другови по ближим и даљим крајевима, очевидно непознавајућн шта пх све чека на томе послу. А је ли потребно да се то мало наше учитељске снаге на толико места ломи; не би ли се то могло извести и на простији, лакши и погоднији начин, са много више изгледа на успех, са много више значаја и угледа по поједине такве установе, па и с много више изгледа на економске резултате по тим установама, Та Чеха учитеља у Чешкој и Моравској има куд и камо више него нас Срба (преко 8000), и у много сређенијим су приликама него ми, па имају 7 новчаних завода и то нису сви у правом смислу те установе, а ми Срби учитељи малобројни, хоћемо да створимо тако рећи 5 новчаних учитељских завода. Јели то баш прека потреба ? Имамо ли ми учитељи толико новца за уштеду, да сви ти заводи раде као сахат? Ми из искуства знамо да тако не стоји. Учитељи и који имају уштеђенога тешко дају у свој завод. Они имају више вере у другим заводима, или су што још чешће бива, ангажовани по

локалним заводима те тамо остављају свој новац. Но таквих нема знатан број. Већи је број оних који требају зајма, а ти уздајући се у сталешку предусретљивост, рачунајући да су већ на више места исцрпели свој кредит, а гоњени материјалним потребама, журе сви у учитељски новчани завод. - Новчани учитељски завод, зато је и створен да помаже сталешким друговима у невољи, али ако га поплаве таквп зајмотражиоци који су у њега дошли, јер на другом месту пе могу да добију, и ако завод вођен сталешким саосећајем, не буде најстрожије ригорозан у давању зајмова, може сам себи сметати не само у погледу свога кредита, него и у погледу правилног рада у текућим пословима, Новчани завод може правилно радити, ако му се правилно занавља новчани посао, но многи учитељ веровник не схваћа то тако, него резонује: Па зар је баш само за мојом отплатом стало! Ако впше стотина, па ма и више десетина таких веровника стану тако резоновати, они и нехотице сметају заводу. Они га просто задржавају у раду па и обарају. Дисциплинирати све то није лак посао. Издржати и напредоватп још је теже. Тешко би било и јаком иовчаном заводу, где су капиталисте нагомилале свој новац, а куд и камо је теже скромном учитељском новчаном заводу. II кад ми знамо да не располажемо с великим капиталима, кад знамо да нас је мало, онда држимо да је оснивање много новчаних учитељских завода површан посао. Нама ие треба много слабих, него мало али јаких новчаних учитељских завода. Ми држимо, да за Угарску, Хрватску н Славонију, Босну и Херцеговину чак није ни потребан други учит. новчани завод осим „Натошевића". Исто тако да је за Србију, Ст. Србију и Маћедонију, довол.ап један учнтељски новчани завод који би се основао у Београду. Но кад је већ основан новчани учитељски завод за Хрватску и Славонију, онда бар не би требало оснивати и у Босни и Херцеговини, него би тај завод у Загребу могао послужити и за Босну и Херцеговину. Можда ће коме бити противно што