Школски гласник

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 233.

збора има нраво о свакој тачци дневнога реда и писмеио исказати мишљеље своје — изнети мишљеље своје, о овој велеважној теми, с нарочитим обзиром на учитеља, као учссника у раду у народу. Циљ рада у народу јсете: осигурање народне будућности. Циљ се тај може постићи радом на материјалном и културном јачању нашега народа. Културном развоју је најстабилнија нодлога: материјално стање. — Иа како стоји материјално наш народ? Када узмемо у обзир, да наш народ у Митрополији Карловачкој живи на земљи, од које нема берићетније, па испоредимо материјално стање нашег народа са народима који живе на тлу, које се ни изблизо не може сравнити с нашим, заиста морамо доћи до уверења, да би наш народ могао материјално и боље стојати. Пре кратког времена смо пак још и много горе стајали, шта више у један мах је изгледало, да ће Фундаменат на коме стајаше наш народ нроменути газду, када се у дванаестом часу народ — инстинктивно оеетивши опасност трже, и удвојеном снагом ноче да ради на свом материјалном унанређивању. Кренуо га је инстикат опаености у коју је доспео услед своје летаргије, а сада га гони на рад љубав нрема раду, јер је радећи заволео рад. Констатовати дакле можемо, да наш народ материјално јача. Даљи развој материјалног јачања зависи од културног развоја иашег народа. И ношто смо ми сви доиста убеђени ; да материјално јачање мање културних народа, ие може напредовати ни упоредо, а камо ли надмашити материјално јачање културнијих народа то и увиђамо, да својски треба прионути, око културног јачања нижих редова нашега народа, Но које позван сл. зборе, да ради на културном јачању нижих редова? Одговор нам се сам намеће: виши редови. Више редове пак чини целокупна интелигенција народна. Да би пак народна интелигенција могла обавити ту своју задаћу, треба да-је иста а) васпитана за рад око културног јачања народног, б) треба да има смишљен и постенен нлан за тај рад, в) треба да сваки сталеж интслигепције узме удела у извађању тога плана. Наша интелигенција (па ни ми) пије васпитана за културан рад у народу, према томе нема ни плана за тај рад. Већи део интелигенције и не познаје ннже сталеже, према томе нема ни љубави према истима. (Обраћају ее пак истима у

крајњој нужди, када желе, да иомоћу њиховом постигну своје личне циљеве). Је ли чудо онда, што нижи сталежи немају ни вере ни љубави спрам такове интелигенције? И у тој незгодној ситуацији за интелигенцију, све се више чују гласови од стране појединих њених сталежа, да је учитељство дужно обавити посао за цео виши ред народни. „Цео културан рад дужни оу учитељи узети у своје руке, јер су они учитељи целог народа и према томе, једино еу они дужни ваенитати не само школску децу, него и старије чланове нашега народа" тако резонују они, који желе, да сав терет свале на учитеља. Али вс$е резонују! Оно, што треба више њих да уради, један не уради! За културан рад сноменуо сам, да 1) треба имати добро смишљен план и 2) да у извођењу тога илана мора учествовати сва интелигенција. Од наших интелигентних сталежа, у културном раду, једино учитељство има јасно одређен круг свога рада. Учитељи имају да васнитавају народни подмладак. И једино је учитељство које ради. Али бадава ради, када оетали точкови на просветним колима не раде. И ми, место да гледамо, да и остале точкове доведемо у обртање, хоћемо сад овде да нреиоручујемо сами себи, да трипут више радимо, не би ли се извукли из глиба. Али, ко год тврди, да може трипут више урадити, но колико снаге има, тај обмањује или сам себе, или жели друге да обмане. А од тога неће имати користи наш народ. Сач школски рад учитеља у Митрополијп Карловачкој тако је тежак, да захтева целог човека. —- Та када један наш чувени иедагог за србијанског учитеља вели: „да се учитељ не сме ни чим бавити што није у непосредној вези са његовим позивом; он мора шта више и свој књижевни рад ограничити и онда, када се он креће и искључиво на педагогијском пољу" како смемо ми и иомишљати да цепкамо снагу нашег учитеља на више страна? Или је можда нама лакше радити, но учитељу који нредаје једино на матерњем језику? •— Са свију страна чујемо поклич: „мало разреда, мало ученика и мало часова, ако хоћемо, да учитељев рад будс заиста и успешан" и док ми имамо много разреда, много ученика, много часова и ириде натоварених нам дужности, које немају везе еа нашим позивом, још и смишљати да примамо и нове терете на наша плећа, значи: рад у школи