Школски гласник

Вр. 14.

школски гллсник

Стр. 243.

ПРОШЛОСТ и спдлшњост ЕКСПЕРИМЕНТПЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ. Бг. р1н1. & раес!. Пзја Р. РаДОСЗВЉВВИћ — ЊујОрИ. — Посвећујем брат ^рвату: Жиги Чајковцу ; проф. у Загребу. (Наставак.) ш. Психологија, као што је већ објашњено, већим дијелом бјеше продукат других наука. У већини случајева први потицај за испнтивање психолошких појава дат је са открићем врела грјешака у других наука, што је потицало од самих научењака. У астрономији Тихо Брахе није акцептовао своје инструменте као нешто коректно, већ детерминиране њихове грјешке; додуше тек послије неколико стољећа појави се сумња у могућност грјешака у посматрача. Астрономи суимали да биљеже вријеме када небеска тијела пријеђу преко паралелних линија у телескопу. Кад је звијезда на прагу тог свог пријелаза астроном почиње да броји куцаје сата. Кад се звијезда приближи и пријеђе преко линије он у своме духу фиксира мјесто у посљедњем куцају прије него што се пријеђе преко линије и мјесто у првом куцају послије тога. Положај линије у погледу на та два мјеста даје разломак секунде у којој се јавио пријелаз.. Год. 1795. британски астроном Ројал пронашао је да његов асистент, радећи са другим телескопом у исти мах, означиваше своје биљешке прекасно, за пола секунде. Касније та „грјешка" бјеше износила до 0.8 секунде. Сва разлика бјеше довољно велика да озбиљно поремети калкулације, и пошто астроном није сумњао да би томе могао он сам бити крив, бламажа је, наравно, пала на његовог асистента, и овај изгуби своје мјесто (Сравни: Сггеепшсћ А8(топо1шса1 ОћаегуаИогш, 1795., св. III., сгр. 319., 339.). Год. 1820. Бесел је систематски упоређивао евоја посматрања са посматрањима других посматрача једне те исте-звијезде. Разлика бјеше за половину секунде. Касније је он чинио сличне експерименте

са Аргеландером и Струвеом и увијек је иашао персоналну разлику. Бесел (Аз<;гопотјзсће Веоћасћ1;ип^еп Лег 81егп\таг1;е ги Кош^зћег^, VIII. 3., XI. 4., XVIII. 3.) настојао је да изнађе разлог те персоналне еквације са варијантним условима. Он је први био који се послужио изненадним ишчезавањем или поновним јављањем звијезде мјесто сталног гибања. Персонална разлика знатно се умањила. То изгледаше да доказује, како грјешка не лежи у сравњивању сталног прогреса звијезде са изненадним куцајем сата. Наредни корак бјеше тај да се мењају куцаји, с резултатом, да за Бесела посматрања бјеху касније учињена са сатом који је куцао пола секунде него ли са сатом који куцаше секунде, усљед чега Аргеландер (Аг^е1апс1ег) и Струве (8ћчгуе) не показивају партикуларну промјену. Испитивана је и друга тачка, наиме, ефекат видљиве брзине звијезде; у мирним границама персонална еквација није се промјенула. Око 1838. год. персонална еквација почела је да обраћа редовну пажњу у астрономским, као што се то огледа из Ајривих (Апу) [Сггеепшсћ Авћчтоипса! ОћзеуаИопз, 1838., XIII.] и ОегИпд-овЋХ (Герлингових) [А^гопоптсће Хасћпсћ1еп, 1838., VI., 249 ] апликација из те године. Посве је природно било да се захтијевало упоређење астрономских рекорда (рабоша) са правкм временом пријелаза. На сугестију чувеног математичара Гауса (Сгап88), Герлин је удесио један вјештачки пријелаз, посматрани објекат бјеше спора шеталица. По свој прилици то је прво мјерење реакцијоног времена. Године 1854. Празмовски (Сотр1е8 геш1и8, 1854., XXXVIII., 748 ) сугерирао је један апарат који с једном освијетљеном тачком представља звијезду, и затварањем електричне струје смјеста пријеђе линију; упоређење правог времена са астрономовим рабошем даје праву количину његове персоналне еквације (особне једначине). Почев од овог времена овамо проналажени су различити облици апарата и извела су се многобројна истраживања. Астрономи су пронашли, да се у таким посматрањима види да звијезда каткада *