Школски гласник

Стр. 244.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 14.

прерано прелази преко линије, а каткада преспоро; и да то зависи од сваке варијације у методи посматрања и духовном стању посматрача. (Историју персоналне еквације опширно је изложио американски психолог у Кларк универзитету: 8а»ј'огс1, Регаопа1 Е^иаНоп, у: „Атепсап Јоигпа1 о! Р8усћо1о^у", 1888., год. II., стр. 3., 271. и 403.). Ал' да се за часак обратимо једној другој науци. Нова физИологија, коју су основалп ђаци Јоханеса Милера (МлШег), у којој су се појаве живота тумачиле физичким и хемијским процесима, — та иова физиологија бјеше субјекат знатног развргћа. Ди Боа-Рејмон (I)у Риш Ееутопс1), показао је како експерименталне методе и физикалне апарате треба примјењивати на штудију физполошких процеса. Мало затим Хелмхолц (Нећићопг) је мјерио брзину нервног пренашања (1850. г.), експерименат, ког је Јоханес Милер сматрао за фантазију. То је опет за собом повукло конштрукцију миографа и примјену Пујлеве (РошПеГ) методе мјерења малих интервала (размака) времена. Додуше живцп су само периферијски дијелови иервног система (живчаног сустава); жеља да се мјери вријеме што обухвата можђане процеее тек што није остварена. Така мјерења све до данас бјеху немогућа помоћу директних физиолошких метода. Додуше ствар је била прилично јасна, да су можђани процеси у уској вези са духовним процесима. Тај поглед довео је до тога, да су се сличне методе примјењивале и на жива људска бића. Надражај се апликовао (примјењивао) на коњу, на око или на уво и доба, што је потребно било да субјекат (особа на којој се експериментише) реагира (одговара) са мишићним покретом, бјеше мјереио. Поштоје субјекат могао казати шта је искусио у различитим варијацијама експернмента пронашло се да је могуће мјерити вријеме осјета, акције и т. д. Физиолошки процеси одговарајућн тим процесима бјеху донекле познати. Додуше, убрзо се открило, да се други духовни процеси, н. пр. дискриминације (разликовање). асо-

цијације (веза), и т. д. могу тако удесити да се и они мјере. Год. 1865. Дондерс (Е>опс1ег8) је почео системацки да обрађује проблем психолошког временог мјерења, а за њим се појави и рад бечког физиолога Сигисмунда Екснера (Ехпег). Хелмхолц је већ управљао експериментима свога ђака Екснера у мјерењу времена сензацнје(осјета); 1877. год. публиковаи је рад Ауербаха (Аиегћасћ) и Криса (Кпев) нз његово!' берлинског лабораторијума. Додуше, пнтересовање физиолога кретало се у главноме у дедукцијама које су извађане у погледу на можђану акцију. Па и из простијих обликареакцијоног времена количина физиолошког знања што је добивено бјеше мала, и за сложеније форме тога та је количина износила нулу. Због тога је било посве природно, да су физиолозп морали мало више завирити у тај предмет (Историјску страну експернмената реакцијоног времена излажу: Вцссо1а, Еа 1е«'»'е с!е1 (;етро пеГ Сепотеи] с1е1 реп81его, МИапо, 1883.; ШШ, Еа рзусћо1о§-1е а11еташ1е соп(;етрога1пе, Рапв, 1885.; за шш-Г/кевност тога проблема најбољи је: Ја^гого, г Пте ИеГаћопб <>1' Меп1а1 Рћепотепа, Хелл г Уогк, 1890.). Већ из ово цеколико ријечи види се, да су те двије науке, астрономија и физиологија, откриле и развиле методе за пспитивање духовних времена; даљње развиће бјеше ствар психологијина. Једно друго врело нове психологије налази се у физолошкој штудији чулних органа. Најочитија метода за оиредјељење функцнја живаца и живчаних органа коже, носа, ува или ока састоји се у томе, да се живи субјекат пита шта осјећа кад се примјењују различити надражаји. На тај начин дошло се до великог дијела знања о сензоричким (сензитивним, сенсибилним, осјетним) функцијама нервног система. Додуше, у тој форми проблем је чисто психолошке природе. Испитати да ли кожа „осћаје" топлоту са физиолошког гледишта је индиректно (посредно) питање. ФизИолошки живци коже могу одговарати топлоти са неким хемијсКим процесом. Да онн одговарају тако може се закљу-