Школски гласник

ШШСКИ ГЛАСНИ ЛИСТ ЗН ШКОЛУ И УЧИТЕЉе ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

Бр. 15. У Новоде Саду, 15. октобра 1912. Год. 1/.

СПДРЖПЈ: Школа и рат. — Прошлост п садашњост експерименталне психологије. — Школски ред, школска хигијена н важнпје напомене. — Ум, појмови н прве истпне. — Школа и настава: Суштпна образовања н значај му по школу. — Учитељство: Одлука Савеза Словенског учитељства у Аустријп. — Практичне обраде: Оглед из катихеза за IV. р. осн. школа. — Извори за даље проучавање: Неколико добрих књига за учптеље. — | Мпхајло Бандур, народни учнтељ. — Преглед књига: Саветп и црактнчна упутства наставницима, написао Жпл Пајо, превео Н. М. Ракнћ. — Велешке. — За „Школски Гласник". — Нове књиге. — Позив.

Шнола и рат. није авантура; он је позван да пресече несретнн Гордијев чвор, да би дао одушке снлама, угушеним притиском правог „турског госиодства". Под зиданама Плевне у потоцима руске крви, заснована је била нова Бугарска и њен моћни процват јавља се најлепшим резултатом у корист скорашњег ослобођења свих словенских народности. У истину Бугарска није жалила средстава за народно образовање и постепено усавршава своје законодав' ство у тој области. Буџет издатака у Бугарској износио је 1911. год. 178 мил. 395.000 франака, од те своте одређено је било на народно образовање 23 мил. 598.000 фр. или 13,4°/ 0 од целога буџета, На сваког бугарског поданика у 1911. г. дошло је 5,4 фр. нздатака за народно образовање (у Турској је тај издатак по рачуну Г912./12. г. 1,15 фр. т. ј. био је пет пута мањи). Та издашпост је разумљива, кад се има у виду, да је слободна Бугарска порасла у атмосфери идеја донетих њеном омладнном из Русије, што се бугарска омладина васпитала на руским универзитетима и суделовала у руском револуционарном покрету. Педагошке идеје Пирогова и Ушинскога, које се не удостојавају на своме огњпшту званичпог одобрења, ушле су у основ свега уређења бугарске школе. Гоњени професорн

Поводом балканског рата, лепо пише руски лист „Жпзнв и Школа" о утицају школс на развитак родол>убља и домољубља, Мисли које су ту изнесене од интересовања су за све учитеље без разлике, а за нас Србе као Словене нарочито. „Руско друштво — пише тај лист — живи сад срцем и мислима на Балкану, којем је суђено, како се види, да постане поприштем рата, Словенско питање није пусти глас, ие измишљотина оштроумних дипломата; то је идеја, коју негује сва руска повесница, која је дошла до реалних коПтура у току 19. века. С тога, догађаји који се развијају на Балканском полуострву привлаче узбуђену пажњу руског народа, Зато туђипске пнтриге створене против балканских Словеиа, могу бпти прихваћене тек у нашим десним партијама које су изгубиле везу с руским жпвотом и предале се својим користима, Ти кругови вешто задржавају развитак Русије у мирно доба и труде се да затоме елементарие изливе љубави .руског народа према страдалој браћи, кад они прихваћају стег борбе за ослобођење од туђег тешког јарма, Не може никог зачудити, што раденици на просветној њиви, природни непрнјатељи крвавих ратова, изражавају најживљи саосећај словенским народностима: већ започети и предстојећи рат,