Школски гласник

Стр. ^90.

тколски гллсник

Вр. 16.

прве врсте, а нас међу тим свескама нарочито могу занимати: 6. св. „Бег Рићгег јт Бећгат^е" (Вођа у учптељском звању) од Карла Бееца; 8. п 9. св. у којима је Методика од Адолфа Рудеа; 10. св. „Историја новије педагогике", од проф. Фридриха Хемана: затим угледне лекцпје из вероиауке, од X. Шпанута; нз нриродиих наука (две свеске) од Нимана (Е. Шетапп) и Вуртеа (учитељ \\ г . \Уиг1ће); из немачког језика I., II., III. и IV. део за нижи, средњи и впши ступањ основне школе од Лбвеа и Шварца, затим Групе-а п Пфауе-а, и Рудолфа Штрајбела. Осим поменутих свезака за нас је парочито вредпа свеска 19. ВећиТргахич, од А. Рудеа. У овој свесци је скупљен богат материјал који сваки час треба учитељу. Сва сувремена питања о школској згради, дечјем и учитељевом здрављу п хпгијени школског живота у ошнте, овде је обрађено исцрпно, а уз то прегледно ијасно. Организацпја школа и разреда, уређење школе, пракса у настави, заштита деце у предшколском, школском добу и добу после школе, овде је приказано врло ,лепо, тако да ова књига може послужити свакоме учитељу као добар путевођа у свпма практичним пнтањима школе и њена жцвота. Као сведоџбу ванредне спреме п смишљеног рада овнх школских људи истпчем још каталог педагошке литературе који излази сваке годпне под редакцијом Беца п Рудеа, а у издању А. Ж. 2ЈскГеМ1;а, у Остервику. Упоредо са овпм радовима али ограпиченпја облика, може се препоручити рад школских људп око листа „РгахЈв <1ег Уо1к88сћи1е" који излази у Гослару месечно једанпут у сличним свескама као „Рада^о^зсће ^агке". док се „Ра<1. \Уаг(;е" бави и научном и практпчном педагогијом, расправљајући ц школску политику, овај други у Гослару, бави се више практнчним школским цотребама за учитеља, и у јачем броју доносп практичпе лекције из појединнх предмета. Збпрку таких лекција које су излазиле у том листу издао је А. Коћ<1е, по којом је и „Школ. Гласник" донео више добрих лекција из разних иредмета. Ово је само један незнатан део необичпе богате немачке педагошке књнжевпости коју обрађује та група људн око листа „РаД. \Уаг1е", ио таких група и центара има више и немогуће их је све уједанпут прнказати. За сад

ћемо још ириказати други један центар, где се групишу пзврсне снаге и својом одличном спремом, богате немачку падагошку књижевност одлпчиим расправама. Средиште ових људи је Лаигенсалца у Тнрппгнји, а иакладник им је књнжара Ф. Мана, којп је пре 2—3 годпне преминуо. Ф. Манн је бно учитељ, а његов таст књижар. Маннје папустио учптељство п са својим тастом Бајером (Вауег) предузео је књижарски рад, где је прво почео 1869. г. издавањем Библиотеке педагошких класика, од које је изишло преко 50 свезака, а затим је издао преко 300 свешчица Педагошког Магазина/ у којем су многе одабране немачке педагошке (па и српске) снаге изнеле своје иогледе о разним педагошким пптањима. Међу овима су Кет, БоћбЈеп, 8а11луигк, МиШ«8тз, Ке1егз1ет, ^оМгаће, Еис1е, Вег§-етапп, 8сћи11егаб, Бапо-е, МлМепг^уеу, Ап^геае, НоПкат, Агтзћ-об", Др. Ст. Окаповнћ, 8(аи(1е и многи други. У тим свешчицама је скупљен богат извор зпања за сваког учитеља, а лако је н до њих доћи, јер су јефтине има их по 20 пфенига па на више до 1 марке. Осим те добре страпе, друга им је добра страна што су кратке те пе заморе читаоца. Све те веће н мање расправе у поменутом Педагошком Магазину, није могуће навести овде, али се сваки од нас може упознатп с њиховим иатписима пз каталога Маппове књижаре у Лангенсалци, који ће сваки учитељ бесплатно добнти. За сада нећу изнашатн друге педагошке пзворе, јер ако и ове пређу пажљиво друговп учптељн, наћи ће у њима толнко корисна градива за себе, да ће их нроучавање тпх дела пренородптн и створитп од њих вредпе читаоце педагошких дела и школске раднике прве врсте, каквих запста мпого требамо. Него да овом приликом проговоримо у свези са овнм питањем о проучавању стру* чне педагошке књижевности, још о једном питању. Поред наше скромпе педагошке књижевности, ми још увек морамо тражити по страним књижевностпма извора за даље проучавање. Полигичке прилике које су створене пзмеђу Словенства п Германства, развиле су антагоизам дотле, да браћа Чеси н. пр. позпвају отворено своје учитељске другове, да папусте германске педагошке класике и прнхвате у првој лшшјп својс словенске (Коменског), а затпм (Песталоција и Русоа). Толико