Школски гласник

Вр. 16.

1ПК0ЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 289.

њихов живот. А Бог није хтео, да његов народ, који је он изабрао да сачува праву веру у Бога, пропадне. Зато су Јудеји морали по» штоватп ову забрану. У поштовању ове забране видело се и пошшовање према Богу. Дсцо, да су макавејска браћа послушали цара Антноха, те да су јелп од свнњскога меса, да ли би они послушали цара, они би тиме заборавили на правога Бога, па би више веровали цару и његовим лажним боговпма и идолима. Овако су онп дивно извршили прву заповест Божју. Прва нам заповееШ Ђожја заповеда, да само у Бога верујемо, од њега се надамо, њега љубимо и њега иоштујемо. (П. 182.) Скупљање. —• Мн ћемо укратко поновити оно, што смо данас научили. — Како гласи прва заповест Божја?. .. Зашто су макавејска браћа само у Бога веровали?.... Чему су се они од Бога надалп?... Како су онн љубили Бога?... Како су они показали да Бога поштују? ... Шта нам заповеда прва заповест Божја?... III. Примена 1. Вера, нада и љубав — то су три божанске врлине! Зар не, децо, сваки од вас жели да пма ове три врлине? Врлине се ове могу пробудити овом молитвом: „Боже мој! Ја верујем све, што си тп учио! Боже мој, ја се надам од тебе вечптоме животу, јер си нам га ти обећао! Боже мој, ја те љубим више свега на свету и не ћу да те увредим никаквим грехом!" 2. Најлепша и најрадоснија врлина јесте нада! Дивно је то, када знамо, да ћемо ми после своје смрти ући у вечито небеско царство. Ах, како су незнабошци због тога жалостиви! Опи мисле, да после човечје смртп престаје све. Они верују да после смрти тела умире и наша душа и да човек сасвим несатје. Али ми се хршпћани надамо на небо п то нас весели и испуњава радошћу и онда, када нам је зло па овоме свету. Хришћанп се радују, па ма и сироти бплп, јер они овако мисле: „Ја сам само на овоме свету спромах, на оном ћу свету бити богат". Хришћанпн када је болестан, мисли: „Ја сам само за кратко време болестан, на небу ћу ја сасвим здрав бити!" Ако је које дете тужило зато, што му је умро отац и мати, онда се оно овако тешп: „Ја ћу на небу поново впдети својега оца и матер". Вто зато нас над чини срећнима. (Наставпће се.)

Изворо за даље проучавање. Неколико добрих књига за учитеље * (Свршетак.) У тој Методици наћи ће сваки од нас све што мутреба. Вредно је знати, да је Руде прикупно у том свом делу необично богат материјал. Критичар те Методике у Шлагеровом педагошком Јаћгеаћепсћ^-у за 1910. год. Проф. др. Месмер, стр. I. 13., са пуно поштовања истиче вредност тог дела и нарочито истиче да је Руде необично много читао. А само је тако и могао прибрати у једну целину тако огроман стручан матерпјал који је нами учитељнма тако јако потребан. Но тај материјал је п вешго и прегледно сређен. Руде о сваком предмету говори са сваког могућег стручног гледншта и то у ванредно лепо распоређеном градиву, доста лако и јасно. Тако н. пр. о религијској настави говори у 14 одељака под овим. поглављима: 1. Задаћа еванђеличке религијске наставе. 2. Градиво вер. наставе. 3. Спојна вер. настава у школи; у школи и цркви. 4. Христоцентрички принцип. 5. Библијска повест. 6. Црквена повест. 7. Читање библије и наука о библији. 8. Катихизис. 9. Црквене песме. 10. Молитве и призивн. 11. Изреке. 12. Еванђеља. 13. Општа религ. настава и настава у моралу. 14. Литература. 0 наставн у језику (немачком) говори у 11 ошппрних одељака на 160 страна. Исто тако опшпрно говорп о свима другим предметима. У главном свугде износи општн преглед. Затим историјске податке, развитак, разне правце, мишљења о њима разних признатих стручњака, а редовно завршује становиштем оне групе којој он припада. То је група Хербартоваца која се не држи слепо Хербартових принципа, него их примењује према своме искуству. Среднште њихова књижевна рада је Остервнк, а орган им је „РН,с1а§о§18еће ^аг{е% лист који већ 19 година излази у 9—10.000 примерака двапут месечно у свескама од 4—5 табака. Лист уређује К. 0. Беег{ окружни шк. надзорник у Готи и Адолф Руде, ректор у Наклу, а номажу их многобројнн сарадници одличне спреме. Рад ова два човека је веома обилат и темељан, а развија се по једном стварном распореду. Нпз веома добрпх књига које издају назвалп су „Висћег8сћа1;2 с1еа Рећгегз". Све су то дела