Школски гласник

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 279.

Посматрати мучење деце у неким школама и код нас и код римокатолика са овим напаметним учењем без разумевања," управо је за причу. Тера се тако целе године са питањима и одговорима, а када дете запиташ: „Какве си вере?" не уме да одговори. Зашто славимо поједине свеце, нн појма, А већ како је у таквим приликама развијен верско-морал ни осећај, не треба ни спомињати. (Наставиће се.) Ириг. Стеван Радић.

ПРОШЛОСТ и слдлшњост ЕКСПЕРИМЕНТПЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ. Бг. рћп. & раеД. паја Р. Радосављввић — Њујорн. — Посве^ујем брат ^рвату: Жиги Чајковцу, проф. у Загребу, (Наставак). Као што се може и очекивати, у ту грјешку не пада анатомичар мозга. Он се интересује структуром, саставом мозга. Експериментална психологија може му бити од велике користи, особито у патологији духа, где су можђане болести спојене са духовним поремећајем или гдје духовни белаји јако дјелују на тијело. И заиста, предмет психологије је прошао кроз три степена метафизичке спекулације: 1.) двоструко дистилована метафизичка спекулација прехербатијанске ере; 2.) математско-метафизичка спекулација Хербарта и његових епигона; и 3.) анатомско - метафизичка спекулација Керпентера, Модслија и остале сличне братије. Док се тако кочоперила „будућа" психологија, физика је помоћу Хелмхолца (ТЈћег Дав 2Ге1 шк! сПе Еог^сћгШе <1ег Маћ1ГлУ188еп8ећаГ1:, у његовом чувеном делу: „РориШге Уог(ха^е, луЈвбепасћаЛНсћег УогЈга^е, Вгаип8сћ\уе1§ - , 1871.; I) 1 е ТаГваећеп 1П Дег ЛУаћгиећтип^, Ее^рг^', 1879."), Маха (Масћ: Бхе МеећаиЈк 111 Љгег ек1ипо', Ее1р21^-, 1883.; Већгао-е гиг АпаПге (1ег ЕтрИшћт^ен, Јеиа, 1886., стр. 141.) и други постепено су дошли до јасног

схваћања односа њезиних факата напрама непосредним чињеницама свијести. Директно искуство у нашим осјетима данас се прима онако како нам то дају факта физике. Примјера ради у мјерењу дужине шта-па, као јединица мјерења употребио се видни осјет за други видни осјет. И заиста се јасно увидјело да је свако директно мјерење у физици у првом реду упоређење између осјета — другим ријечима: психолошко мјерење. Из тог комбинованог мјерења физичар је редуковао што је више могао психолошке елементе; но, психолог је учинио корак у редуковању физичких елемената да би се добило психолошко мјерење (психолошко становиште јасно је истакао I Уигик (Вунш) у овим својим радњама: ХЈћег (Не Меваип^ рзусћјзсћег Уог$ап§'е, у његовим: „РћПовор1п8сће б1ж11еп", 1883., I., 1.; АУекеге Ветегкипдеп ићег р8ус1п8сће Меббип^еи, Плс!. 463.; ХЈћег (Не Ет1еПип°' (1ег \\ г 188еп8сћа11еи, 1ћ1с1., 1889., У., 1,; ТЈћег (Пе ВебпШоп с1ег Р8усћо1о§'1е, 1ћ1с1., 1896., Л 7 П., 1.; ТТћег па1уеп иис1 кпНбсћеи КеаНзтиб, 1ћИ., 1896., XII., 307. То исто гледиште заступа и његов американски сљедбеник: Зсггрћи-е, Тће Ргоћ1еш о^ Р8усћо1о§-у, у: „Мдпс1", 1891., XVI., 305.; Рвусћо1о§тса1 МеахигетеиЦ у: „РћПо8орМса1 Кеу1е\у", 1893., II., 677.). Тај корак учинпоје даје психологија први пут истакиута као квантитативна наука у потпуном смислу ријечи и послужила се свим претходним добитцима физике. Но, постоји још једна наука коју морамо поменути, наиме, стара психологија. У прошлом одјељку овог малог рада напоменуто је да побједа посматрања над спекулацијом у духовиој науци бјеше у главноме дјело Хопса и његових насљедника. Тома Хопс (1588.—1679.), образован у Оксфорду и Парпзу, лично се упознао са Бекпом Верулемским, (Васоп) н јако се занио важпошћу Галилејевих и Бекнових метода, Хопс бјеше оснивалац обзервацијоне — усупрот спекулативне и догматичке — науке о духу. Послије Хопса емпиријска метода врло је слабо напредовала све до појаве Лока (1632.—1704.). Образовап у Оксфорду и