Школски гласник

Стр. 280.

Школски ГЛАСНИК

Вр. 16.

имајући нарочито наклоиост за природне науке. и медицину, ЈТок је иокушао да феномене људског духа директно аналише и то на темељу самих факата, и нарочито искључиваше сва питаља метафизике и физиолошке психологије {1јпс1ср , Ап Еббау сопсепиБо- 1ће Нигпаи 1Јш1ег8(:апсИпо-, књига I., глава 1.. одјељак 2.). Локово интроспектпвно становиште нашло је- великог одзива а особито у елаборацији Берклијевих (ВегсИеу) дјела (1683.—1753.). Нешто касније емпирнјска метода, коју Лок није могао потпуно да изведе, примјењивана је на врло консистентан Начин од стране Јума (1711.—1176.). Због тога у том раном дату.му проблем психологије и њезИпа фундаментална метода дефинитивно се схватила и јасно изразила. Будуће развиће психологије од стране Хамилтона, Рајда (КеМ), Мила и других писаца спада више у исторцју „опће" или „дескриптивне" психологије него ли у онај дио велике науке с којим имадемо овдје посла. Додуше није тако лака ствар повући међу између нове и старе психологије; некоја дјела, која су написата прнје рекогниције увађања лабораторијских метода али и дјела која се служаху резултатима експерименталног рада у колико се то тада постигло, истакнута су у овом одјељку. Постоји само једна метода директног посматрања духовног живота, и све дотле док она не доби чврсту основицу не б.јеше могућа никаква наука психологије. Све друге методе психологијине су само префињавања ове методе. Због тога нова психологија је просто развиће на темељу старе; не постоји разлика у њиховом материјалу, нема промјене у њиховом становишту, и не егзистује дегенерација у њиховим циљевима. Оно што је стара хтјела да учини, наиме, да успостави науку о духу, и оно што је она учинила, уколико су јој средства дозвољавала, нова психологија са својим изванредно усавршеним методама и олакшицама тежи да се развије у финијим детаљима (Сравни: КШрр, СггишМбз с1ег Р8усћо1о§'Ге аи! ехрег1теи<;е11ег ОгитИа ^е <1аг§-е81е111; 1893., стр. 24.).

Збиља, а шта је са филозофијом, науком наука? 0, филозофија је- још у рукама средњих вијекова. Једне науке. избављале су друге; дуго савијање филозофије око психологије посљедњаје иада решпекта. Метафизика иа.јгоре врсте и дан дањи мољака да јој се признају. термини као што су ови: „рацијонална исихологија" (као да је психологија факта ирацијоиална!), „теоретичка психологија", „спекулативна пспхологија" и т. д. Филозофија у модерном добу није ништа допринијела до ли само камење спотицања у помоћи психологије. Незгода лежи у с|закту да се нова филозофија тек касније појавила. Покрет на темељу кога треба да се филозофска наука оснпва на специјалннм наукама, као што еу: фпзика, исихологија и остале, и данас је врло мало познат изван Њемачке. Та нова филозофија нема нити више нити мање везе са психологијом као нити са физиком, математиком и астрономијом. Сваки научењак, сваки човјек мора мање или више бити филозоф у новом смислу, и филозофија што се оснива на специјалним наукама не може бити од богзна какве користп у свакидашњем животу. Така филозофија не би могла више мислити на задржавање права да се помијеша са психологијом, исто тако као што би то могла регулисати мануфактура љетава у каквој машинској радионици. (Наставиће се.)

Школска ред, школска ^агајена и важније напомеке. Практнчно упуство за млађе учитеље. Ппше: ккк1. хипз ЈОВ. ИСКРУЉЕВ, учит. вежбаонпце учпт. школе у Сомбору. (Наставак.) д) Долажење у гиколу и владање у школи до наставе. Ученици нека удесе свој полазак од куће тако, да тачно у у %8 и 3 Д2 буду код школе. Ученици улазе у двориште и ту чекају да их старији ученик уреди и у ходник или