Школски гласник

шшски гллсник ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 17. У НовОјЋ Саду, 15. новедобра 1912. Год. У. спдржн у. Сазпв епарх. учит. збора бачког. — Наш народ п љегова просвета. — Прошлост п садашњост експерименталне нспхологпје. — Школскп ред, школска хигијена п важннје напомене. — Језпк у својнм односима. Практичне обраде: Оглед пз катихеза за IV. р. осн. школа. — Из нраксс: Огледи из библ. приповедака за II. р. осн. шк. — Белешке. — Нове књиге. — Књижевни оглас. Сазив епархијског учитељског збора бачког.

Свима сталежима потребии оу састанци, да се на њима посаветују о свом позиву и олакшицама у вршењу позива, а и о другим својим питањима и пословима. А како су тек потребни оваки састанци нама српским учитељима у Угарској, који се због великога наставнога градива на два језика само тако можемо надати бар нешто лакшем раду а и успеху у свом раду, ако стално размишљамо о олакшицама у свом позиву и ако једни с другима стално стојимо у вези и једни на друге се наслањамо. То се пак нигде не може тако добро постићи, као на нашим зборовима. Зборови ће нам, ако смо на њима вредни и истрајни, дати не само олакшице и искуства у школском раду, него ће нам стално развијати п душевне подобности и учинити нас добро спремнима прво у наставничкој нам струци, а после и у опћим знањима и опћој образованостн. Тако ће нам знатио скочити вредност и као појединаца, а и као сталежа и у српеком а и у страном друштву. И нема ни бржега ни бољега пута да се учитељство стално диже угледом, него да прво и прво у својој струци постане прави мајстор. Тим путем најпоузданије ће се извојевати све оно што оправдано тражи за себе, а тако ће се најпоузданије доћн и до поправљања материјалнога стања; само друштво ће се заузети за то, јер неће му понос датп

да вредан н одличан сталеж просјачки наплаћује п пушта да се бори с материјалним невољама. Све ово знала је и зна већпна српскога учптељства, те већ од онога доба, кад се из певачких п црквењачких пелена подигло на висину учитељскога сталежа, тражило је и тражи своју сталешку организацију. Има већ доста страница у историји српскога учитељства о овом ревновању његову, а и о раду му на својим зборовима. Да је се било кад спровела поШпуна организација: од месне до митрополијске, српеко учитељство још би на знатнијој висини стојало по својој стручној спреми II опћем образовању свом. Да су уз среске, епархијске и опћп митрополијски збор основане свугде и књижнице: среске, епархцјске, митрополијска, ти сређени зборовн и књижнице у врло великој мери би били утецали на напредак нашега учитељства у сваком погледу. Шат се изведе кад овака свестрана и потпуна организација, која само може бити од користи и учитељству а и народу нашем. За сад је учитељска организација остала само на среским учит. зборовима, којих у Угарској има свега 9 а у Хрватској и Славонији 2. Ови зборови раде по својој увиђавностп кад с впше, кад с мање успеха, али оно, што би. тако потребно било: јединство целога