Школски гласник

Стр. 310.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 18.

ширим размерама, него што је то био позив учитељској школи ире једиог столећа. А изгледа, и не само да изгледа, јер то изгледа само је један блажији израз, него сви резултати дају нам суд, да се позиву и значају учитељске школе, од стране реакције и данас после сто година нимало не придаје кристалисанија вредност, него што се придавало оној пре сто година. А биће да је ппак нека разлика у времену и његову духу и потребама између тадањих и садањих. Али биће и то, да дух реакције није изменуо своју боју ни за сто година, па ако носиоци просвећеног доба и сада не стресу дах реакције, и на овој васпитачко наставничкој грани народне просвете, као што то чине на другим просветним радњама, онда ће нас и друга столетница затећи у народној просвећености тамо где смо сада. Српска учитељска школа имала је у своме дугом животу, два ванредно светла момента. Један је у стварању њену и зачетку, а други је у препорођају њену. Оном је био творац Урош Несторовић, другом др. Ђорђе Натошевић. Значајно је да ниједан, ни други није био педагог по позиву, по струци. Али Римљани су рекли: „Песник се рађа!" И педагог, прави педагог, је песник. Песник који душу изазива на познање вишег света и спрема је за појимање тога света. А ми смо били у прошлом столећу веома сиромашни у таким богоданим педагозима-песницима. -Јер да је мало друкчије било, данас би боље стојала ствар наше основне наставе и центра одакле она треба да добија полета. Одјеци Фелбигеровог саганског метода, не само да су пре једног столећа, нашли згодна пол>а за себе у тадањој сентандрејској учитељској школи, што је тада добро дошло буђењу основне наставе, него су они, живећи без великих варијаната у том заводу кроз дуга деценија, дочекали да се у неким извеснпм контурама очувају и о стотинитој облетници тога завода. А да основна настава још и данас стоји под утицајем фелбигерова табеларна метода и његових читанака, сведок су још и данашње педан-

терије у специјалисању наставног плана и преоптерећавање читанака градивом из религије, које све према духу времена и многостраним захтевима постављеним данашњој основној настави, никако нема места онде где је постављено. Већ ова два момента су довољна познаваоцу школина рада, да стече појма у којем правцу плива наша настава. А да јој тај бирократски и клерикални правац не могу дати полета, то је јасно. Али исто је тако јасно да и нринципи некадањег подузетног саганског просветител>а, не могу из учитељске школе данас извести коло просветних радника са онаким идеалима, на које народпа просвета жудно чека да их они унесу у народ. С тога и видимо да обележја сентандрејских ирепаранада још и данас стоје као заштитна марка на нашим младим учитељским нараштајима и још никако се не налази песник-педагог у учитељској школи, који би попут Несторовића у своје доба, и Натошевића у своје, дао полета образовању учитељских нараштаја према потребама садашњег духа времена, п дао им стручне спреме према еадањем духу наставе и васпитања. Тај недостатак не опажају шири кругови друштвени у свој садржини његовој, јер им све те околности нису темељно познате и суд њихов стечен површним или недовољним познавањем прилика, задржава се при посматрању нашег учитељског и наставног рада или по личним добрим утисцима према познатијем појединцу или често по површно и једнострано стеченим информацијама из званичних списа и штампе о бројиијим представницима нашег сталежа. Не поричемо да има где кад и знатнији број непријатних иојава. А баш напред означени недостатци носе одговориост што бива знатнији број таких појава, јер кад би центар у којем се прекаљују воље и осећаји будућих просветних радника, кристалисао у души њиховој те потребне одлике, излазиле би младе душе с дубљим погледом у жнвот, знатном енергијом за рад. Док то не буде, дотле ће н интелигенција душе народне рачунати са недовољно успеха. Они који у том