Школски гласник

Бр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 311.

слабом успеху жању, не само да не виде и не схваћају многе потребе културнога рада, него и оно што виде, неће да виде, и мирне душе дочекаће као они сад, тако и њихови пооледници кроз сто година, да све стоји тамо где је било још у Сентандрији. Само што ово столеће неће моћи трпети таку источњачку струју и оио ће разрачунати са оним који неће с њиме у корак. И ако школа и настава, као представник рада на друштвеној просветн не буде имала духа и полета да своме народу д& што јој је дужност и што народу припада, разбудиће је друштвена бујица и повести собом, можда у нежељеном правцу. С тога о столетној облетници српске учитељске школе сомборске, друштво српско тражи од свију оних који њоме руководе, да јој даду правац који одговара просветиим друштвеним потребама. Преображајем учитељске школе, постићи ће се преображај основне наставе, а то ће обоје утицати погодно п на преображај народне просвећености у опште. Таким путем добиће се не само стручно много спремнији раденици у школи, него ће они бити вештији и у решавању многих других просветних питања у народу, Да се то постигне, одговорност је у првој линији на школским властима. Но школске власти могу стати на становитате сувремених народних просветних потреба, само тако, ако буду организоване на оном основу, како је то изрекао општи митрополијски учитељски збор у Новом Саду 1910. г. С тим становиштем не слажу се додуше представници цркве, али они осим разлога, да им положај штити њихов престиж, немају других разлога, јер све остало говори да ће само тако заструјати нов просветни живот у свима жилама нашег народног организма, ако школа буде самостално просветно огњиште. Прави и искрени народни пријатељи ако су то у истину, прихватиће то становиште у принципу његову, а за по.јединости је већ лакше доћи до споразума. Не треба дакле чекати опет крајњи момент и школска питања решавати преко ноћ, као што се то више пута у нас радило. Школско питање треба да нам је

прво, али кад већ нисмо толико напредовали, да га увек на прво место истакнемо, а оно бар да га не одбацујемо од данас до сутра, него да о њему озбиљно, зараније, обележимо своје становиште и истрајно настојимо да оно и дође једном у свој прави колосек. Народним вођама, који ће имати да пречишћавају ово хаотично стање у автономији, дужност је да будном пажњом прихвате већ сад школско питање и среде га и спреме онако, како сувремене народне потребе захтевају, без обзира хоће ли се умалити чија власт. У школским питањима не може бити на првом месту питање власти, него питање познавања теоријских и практичних просветних потреба, више слободног погледа и појимања самосталности просветног рада и његових раденика. Више напредностн и слободе, а што мање застарелости и ропства. У том знаку ће све школе и сва просвета процветати, па ћемо тада и о учитељској школи свакојако моћи имати бољи суд, јер ће и резултати њена рада бити тада много правилнији и пластичнији. _________ М. Наш народ и његова проевета. (Свршетак.) Рекох, много жнва црква и свештенство тражи од школске деце. И овде се испољава у правој светлости и наш целокупни друштвени живот. Ако само можемо, натоварићемо сав посао једној установи, личности, осталих ~се то ништа не тиче, само поематрају и — критикују. Споменуо сам, да црква не може заповедати одраслима да испуњавају црквене обреде, који проистиЧу из добре воље, једино се може деци и учитељу и ту је сва жива црква сагласна. Не води се ту рачуна ни о нежном дечјем телесном саставу, душевној и телесној снази, издржљивости, кОбним здравственим последицама, вољи и т. д. Тако је жива црква навикла и тако треба да остане и даље, А статистика о дечјим болестима? Ко о њој бригу води? Ту смо иросто једни узор конзервативци, да чак и они у Б1н-