Школски гласник

Вр. 18.

школеки гласник

Стр. Ш

жење, благословено лутање, унутрашња ватра која човека једнако гони: напред, и напред! то је благо за које треба захвалитн оцу и матери, и њиховим родитељима, и родитељнма њпхових родитеља. Ако су нам онн дали у наслеђе ту идеалистичну склоност да ннкад нисмо сасвим задовољни с оним што јесте, да у ономе што јесте увек слутимо опо што би могло бити, да у стварности видимо још не довољно изражен идеал; н ако нам је наш анђео хранитељ сачувао у нашем личном жпвоту свету ватру одушевљавања и љубави, ми ћемо већ, кад било, наћи лнца и ндеале којима ћемо се одушевљавати, које ћемо обнављати својим животом и остваривати енергичним својим радом. То се благо не може нпкоме саопштити ни најјачим речима. Али племенпте тежње, кад не добивају добре хране, закржљаве, утрну, губе се. Ја се бојпм, драги прпјатељу, да ваше методе изван школскога рада нису довољно плодне, да вам неће пружити довољно успеха, и задовољства од успевања, па да у свом покушају да студирате нећете нстрајати. Тога се бојпм. Зато ћу учинпти једну или две иримедбе на ваша саопштења о томе, чиме се бавите. У вашем писму пма једна реч која ме је највише изненадила, или коју не могу да разумем. „Нарочито сам се посветио педагошкој књижевности, наравно само теоријској"... Последња реч гони човека да у вама гледа учитеља који, кад је са својим ученицима, штеди своју снагу, ради с мање преданости, мање добро, да би после школе писао чланак о томе како треба у школи радити с апсолутном преданошћу, с потпуним самопрегором. Такав учитељ мора болно осећати сву лажност свога положаја. И он не може веровати у себе. И ако млад, такав се мора питати да ли ће народ у онште имати користи од његова живота и рада. За таквога се бојим да ће брзо увидети безуспешност, залудност свега идеалног напрезања, па се место књиге латити карте, чаше, илн да ће утонути у дремеж. Зашто учитељ да проучава неку теоријску педагогију, кад је цео дан са децом? Зар није сва драж педагошкпх прописа, правила, у њиховој применн код практичног васпитавања? Зар не пружа највеће задовољство човеку то да разним методама ку-

ша савладатн отпорност материјала с којим ради? И које су плодови вашег проучавања историје филозофије? Ја могу да слутим тек неке врло платонске користи од вашег читања дра Петронијевића. Чнтајући његову књигу, ви можете да у својој души пробудите извесно духовно врење, занос какав сте некад осетпли кад сте слушали лепо предавање, да осетите духовно задовољство каквим се другп опијају помоћу литре вина. Али у чари тога не верејум, него мислим да такав рад нема будућности. У самообразовању, као и ушколском раду, треба радити далеко активнијим методама. Кад сте ви већ тако срећан, те не осећате ванредну озбиљност ових дана; када српски јунаци нису успели да вам у руке тутну друге књпге, свеједно! Али и с том књигом у руци, радите практичније. Најбољије ученик онај, који поради на томе да о ствари, коју хоће темељно да проучи, постане упитељ коме било. Тако ће и ваше „проучавање" књиге дра Петронијевпћа бити најкорисније онда, ако га уобличите у неколика популарна предавања. Није ми при руци та књига, да вадим из ње теме, али знам да се из ње може обавестити о појму и о историји покрета који се назива рационализам, просвећеност, АиЉ1апш§. И кад би се на историју тога покрета у западној Европи надовезало предавање о нашем Доситеју, о Светозару Марковићу, о дру Јовану Цвијићу, ви би сте ваистину користили род^ свом, а колико тек себи! И не само то. Из те се књиге може извести појам о души, о свестн. И о томе се може народу држати предавање, тим пре о људским вредностима, о томе шта све има вредности за нас, о хијерархији вредиости. Сетите се моје тврдње, опробајте је у пракси; ја кажем: на известан начин, с народом се о свачем може с успехом разговарати. А главио је ово. Кад ви књигу читате, јер спремате предавање, или белешку за лист, ви ћете је друкче читати него кад читањем скраћујете ове „јесенске дуге ноћи". Главно је да постанете активан. П1то научите, подајте одмах даље. Тако се постаје користан, тако се у корнсном раду за народ јача духом. Предавање ваше не мора бити претенциозно, чак нн сасвнм дидактично. Позовите народ