Школски гласник

Бр. 19.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 346.

Добрим односом између школе и општине, у којем оиштина настоји око унапређења школе и потпомаже је потребним средствима. Али успех школског рада је често у питању и крај све савесности учитељеве, ако су разреди препуни, неуредно похађање школе. занемареност н неуређење зградс, распуштеност и нестарање родитељско о децн, недовољно- старање за нотребна учила, неразумевање и пакост људи. Питање у настави. .Један нарочити облик учења у насгави је дијалошки. Настава у питањима је уснешна, ако учитељ ставља нравилна питања и тражи за њих правилне одговоре. Патање треба да је што краће и просто. Учитељ мора имати у виду при стављању питања, дечју моћ појимања и говора. При пптањима у настави треба пазити, на логичко и с планом развијање предмета. При питањима учитељ се не сме завести погрешним одговорима деце и непотребним завлачењем и измотавањем.

Учитељство. Уређење учитељских плаћа у Босни и Херцеговини. Сабор Босне и Херцеговине у својој XII. сједници од 16. новембра 1912. г. по нов. кал. прихватио је владину учптељску законску основу, — према промјенама, које је усвојио просвјетни саборски одбор. Законска основа садржп 40 §, те ћу овдје навестп најглавннје из њпх, што ће држим запнтересовати читаоце нашег „Школског Гласника". Тако § 4. вели, да се особе, које немају испит зрелости не смију употребљавати као наставници у народним осиовним школама. Ово је сасвим оправдано, да се не би и овдје догодило, као што се сада догађа у Хрватској и Славонији, гдје ради оскудице у учитељима постављају се на та мјеста људи са врло сумњивом спремом, а још сумњивијом прошлошћу. Што је још горе таки су „наставници" изједначени у плаћи са свршеним учитељским приправницима, јер једни и други примају 50 К мјесечне „награде" и то у назад. Зар то није страшно? У Босни се то неће моћи ннкада догодити. § 6. одређује, да упражњена учитељска

мјеста попуњује земаљска влада, па се према тому неће догодити, да ради учитељеве болести, какви вајни школски одбор под предсједништвом жалосног свештеника, болесног учитеља тјера и заповиједа му, да им још окречи школу, јер да ће они за 15 дана тражнти себи другог учнтеља. (Цркв. школ. одбор у Палачковцима, број 17. „Школ. Гласника", страна 307.) Тому ће сунце синутн, који ће доћи за учнтеља таковим људима, као што су ти одборници, те који ће просвјету шпритп уз тако „дичног" српског свештеника, као што је предсједннк горњег одбора! Наставницн народних основних школа су јавни чиновници. (§ 8.) § 9. дијели наставнике народних основних школа у ове категорије: а) намјесни учитељи; б) учитељи III. разреда; в) п Н* „ I 1 ) „ I- » Из ниже се категорије папредује у вишу аутоматски без молбе нза сваккх 12 година. Намјеснн учитељи прпмају 1200 К годншње адјутума, а кад иослије годину дана ноложе испит оспособљења добивају 1400 К годишње и то од 1. јула односно 1. јануара, који први дође иза положеног испита. — Плаћа за наставнике народннх основних школа износн 1400 К годишње. (§ 15.) Учитељству припадају периодичне повишнце плаће, које се у мировину рачунају и то: 4 по 200 К и 4 по 300 К. Првих 6 доплатака је по 4 године, а 2 задња по 3 годиие службе, (§ 16.) Наставницима народннх школа, који из Аустро-Угарске монархије буду примљени у босан.-херц. земаљ. школску службу, урачунаће се у мпровину све проведеио вријеме у учптељској служби, али у доплатак на молбу пајвише пет година дотадашњег службовања. (§ 19.) Осим редовне плаће припада учитељима и мјесни доплатак п то: 1. учитељима III. разреда 550 К годишње; 2. „ II. „ 700 „ 3. „ I. „ 850 „ Од тога се доплатка одузима опнм наставницима, којп уживају стан 60%- Стан мора имати двије простране собе са кухињом, смочнпцом и дрварницом. (§ 25). При премјештајима и другим службеним