Школски гласник

Бр. 19.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 330.

коме селу, да сви слушају једнога човека. Кал,а почети са два-три, који су приступачни здравој поуци. Ови ће дад>е, те за известан низ годипа, биће и већина села добра, уредна, вредна и ваљана, те ће за њима и други. Ни један наш сталеж није у томе положају, да завири у сваку породицу. II у тој је околности и велика снага и моћ нашега свештенства, али уједно и велика одговорност за застој у нашим селима и варошима. Многи наши свештеници ту снагу и моћ не употребљују на прави ирепород нашега народа, него почешће служе у сврхе, интересе другог ког сталежа, рећп које странке, ради чега им после други затварају врата своја при свећењу водица и т. д. А како је то лепо, када ти није ни једна кућа затворена! Какву силу на децу и све укућане има реч: „Ево иде г. попа!" Како се чисте клупе, бришу умусана деца, како се спрема пред богојављ-енске водице н нгга ту вреде кратке, смишљене поуке! А како уплпвише на наше честите ратаре, када свештеник ружи тога и тога у селу, па друге умишљене своје и свога начела противнике! Како мало по мало губи своју моћ, свој уплив... Ма шта да ради после, врло мало вреди... Говори са амвона нису код неких удешени према правом развијању религ. моралног осећаја ни потребама нашег народа. На прсте можеш нзбројати, који раде на књижевном пољу, купе народне приче, обичаје из свога села. Лист њихов тавори... Има их приличан број, који слабо купују књиге за даље самообразовање, а још их слабије протурују у народ. Слабо разбирају шта народ чита. Још слабије чиме га кљука надри-интелигенција и сеоски мудријаши. Иначе су од реда ваљани и добри Срби. Има их леп број запослених и у земљорадничкнм задругама и осталим нашим установама, Па јесмо ли ми задовољни са радом нашега свештенства у смеру правог народног препорода? Нисмо, а нису ни они сами. Јесу ли они томе криви? Неке смо узроке већ навели, а има их повише. (Свршиће ее.)

ПР0ШЛ0СТ и слдншњост ЕКСПЕРИМЕНТЛЛНЕ ПСИХ0Л0ГИЈЕ. Вг. рћП. & раес!. ПајЗ Р. РадоШЉЕВИћ — ЊујОрК, — Посвећујем брат ^рвату: Жиги Чајковцу ; проф, у Загребу. (Наставак). Иоелије та три имена — најважнијих психолога у Француској, морамо споменути Ричеа (СћаИеа ВлсШ), професора физиологије на медицинском факултету у Паризу, који је аутор многих штудија о болу, сомнабулизму, телепатији и т. д. (1 ј ' Нотте е!; 1' ШеШ^епсе; Р8усћо1о§че <геиега!е; и т. д.); Сћаг1ез-а Шг4- а, љекара у ВЈсећ-е ћоврћаГ чије је име скопчано са пнтањима о наслеђу и односу између надражења и покрета. (8еп8а(лоп е!; тоиуетеи!;; РаН1о1о§-1е сТев етоћоиб; Еа та§-иећвте ашта1е); Всаитз- а, који је са ВетЈг-Гт-ом помогао да покаже каква је г61е сугестије у хипнотизму (Ге аотпатћиН8те ргоуодие); Рсегге- а Јапе1- а, који је својим штудијама о хипнотизму нарочито много свјетла бацио на феномене дисоцијације свијести (П' агНотаНзте рзусћо1оо - 1^ие); Воигд,оп- а, који је познат ради својих помних штудија о памћењу и асоцијацији идеја (I/ ехргебвгоп с!ев етоНоп8 е^ (1е§ 1еис1апсе8 с1аи8 1е 1ап§'а§-е) и Вте1- а, директора психолошког лабораторијума у Сорбони (Наи1;е8 Е(;ис1е8), којп је публиковао многа дјела и монографије (Г,а р§усћо1оо-1е с!и га1801тетеп(;; Ее та§'пеП8те аи1та1е; Ге§ аИегпаНопб Де 1а рег80паН1;е; Г<а у1е рзусМдиеа с1е8 ппсгоог^атзт; Га р8усћо1о§'1е (1е§ ^гапДб са1си1а(;еиг8 е! јоиегб с!' есћесб и т. д.). Могли би сиоменути и ова имена: 8оИш•, 8"д1ж, Опта.ч, Сгопјетаих, КОЈИ су различитих гледишта много допринијели пспхологији алианизма (наравно ја овдје не говорим о алнјенистама од ирофесије); Ји1е8 8оигу. који се нарочито посветио библиографској психологији и у том смислу публиковао је мпога дјела о мозгу; Ја^иев Раззу, коме треба благодарити за добро изведена и тачна истраживања о психологији мириса; и Рч-е^ познати посматрач дјеце, Од дескриптивних писаца, критичара и теоретпчара могу поменути ове ауторе: