Школски гласник

Бр. 20.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 373.

Учитељ треба да пази иа ток и облик понављања. Оп ће се у томе послу држати или оног начипа како је поступао у настави (рекапптулацпјом) или ће узети слободнији облик (копверзацпју). Не може се тражнти да дете понавл.а оннм истим речима, како је то при реасумнрању појединих одељака при обради утврђивано, али се мора на то пазитп да се одржи ток мисли у свом одређеном нравцу. Мора се пазити па обим ионављања. Само оно што је битно треба истаћн, а све споредно оставитп. Где је потреба да се освеже сасвим заборављене чињенице, може се понављање развити и на шнрој основи. ПоиавлЈањем се иде за тим, да се све оно што је саопштено учпни корисним. Нарочпто код понављања пма учитељ прилику да комбинује разне науке п концентршне, нрема томе је понављање ванредно подесно за то, да се све штојенаучено многострано употреби. Употреба слика у наст ви. Слика је имитација неког предмета у прпродп. Каквоћа слике. Слика треба да је изведена уметнпчки т. ј. треба да је перспектпвна, сразмера да је одржана, појединп делови и особине да се јасно раснознају, светлост и сен да су подељени сразмерно; треба да је верна н- да приказује нзразито унутрашњп живот предмета. Слнка треба да је карактеристична т. ј. да приказује предмет са његових бптнпх особина, у његовим разним обележјима, у његовој прпродној околипи п у ириродном П0Л0жају. — Евентуалпи органи, којн се слободним оком не впде илн су тек нешто приметни, треба да су уз слику додатп. То важи за животпње и биље које прелазе метаморфозу. Слпка треба да је природно колорнсана. Ако нема таких, то имају предност добре црне слике. Слика треба да је велпка, да је подесна за разредну наставу. На једној табли, обзиром на прву обраду предмета треба да је само једна слпка; овде не треба разумети да је на слицн приказан само један јединн предмет или део предмета, Код слика које су у групама, треба да су предметп приказани сразмерно према својој велнчпнн. У размерп умањено, и прнказано на слици, служи као допуна правом прнказу.

Свака слика треба да је подлепљена тврдом артпјом (папепдеклом) и лакирана. Употреба слике. У очигледној наставп сликом се не треба служити, него место ње треба узети саму ствар. Исто тако и у другим наставнпм гранама врснији је предмет од слике. За природопис. а.) У минералогији слика се ие употребљава; тако исто су без вредности у народној школи п слике о кристалима. Кристалографија се приказује иомоћу модела. б.) У ботаници има места слици и то код увеличавања оних органа који се слободним оком једва примећују или никако не виде; исто тако сликом се прнказују најважније културне биљке којима није овде домовина; слика се употребљава још при групнсању и понављану обрађеног градива, да би се опо што је слично, а тако н целина прегледно могло скупа прпказати. в.) У зоологцји поступа се као и у ботаници. У природословљу. а.) У природословљу, прн препитивању одређенога у прошлом часу, слпком се уштеди понављање експерпмента. б.) Слика служн за очигледан приказ унутрашњег склоца неке машине и већма сложеннх справа. У повесници (тако п у библнјској) важне су слике знатних особа, прикази историјски важних грађевина, сцене важних догађаја. У земљопису мора се слика чешће узпматп у помоћ. Њоме се ирнказују: Осповни нацртп, варошки планови, равнице, ноједини срезови, жупаније, окрузи, државе, продели, прпродни производи, расе, етпографске слике, вештачки производи, народна ношња, обпчаји, слнке појединих вароши, грађевипа. Руковање сликом. Слика се иставља на приказ само при обради извесног нредмета. Она стоји дотле изложена, док се не доврши обрада предмета. Правилно појимање допуњује се у могућим случајевима, упоређењем слике са самим предметом. Деца се упућују, да са слике закључују праву величину предмета, (то је нарочито важно у земљопису и природопису). Поједине слике, према приликама, треба деца да цртају.