Школски гласник

Стр. 356.

П1К0ЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 20.

о оцени учитеља писмеиим путем и поверљиво, а ове њега исто тако. У случају да се оцене државних надзорника и вероисповедних власти не подударају, па ако ни једна оцена не гласи: „недовољно", или „неисправан", — рад учите.љев има се сматрати довољним (задовољавајућим), а „поведеније му" исправним. 16. §. Учител>ев стан има се састојати „бар" из 2 собе, кухиње, коморе и најпотребнијих споредних стаја. Онде, где издржавалац школе имаде сходно (одговарајуће) некретно имање, има учитељ 'Д јутра за врт, а ако нема врта, — 20 К накнаде. 18. §. Награда за наставу у шегртској и привреднопоновној школи, не може се урачунати у берива, овим законским одређењем. 20. §. Ограничавање берива, може се догодити на основу правоваљане истражне пресуде. 21. §. (III. став.) Закон овај ступа у крепост, 1. јануара, 1913., а извршити се мора до 31. дец. 24. §. Канторска — појачка д у ж н о с т. Ако вероисповедни учитељ, (ми дао Бог вршимо сви*) у смислу закона од 1868. г. ХХХУШ. з. чл. §. 141. врши канторску — појачку дужност, па, ако му је плата мања од 1000 К, има се учитељска и појачка плата до 1000 К у.једно, сматрати учитељском платом. § тај, образложен .је овако: „Предлог тај, садржава корист по канторе-појце учитеље, што се пристојба За канторство, из месних извора, може урачунати у учитељску плату, највише до 1000 К. те тако онај део те пристојбе, који се не употреби за допуну учитељ. плаће, као чисто канторска награда, нема утецаја на повишице плаће. У осталом ова одредба, јесте преиначење одредбе закона 190 7. XXVII. зак. чл. 11. §., у колико у место основне плате и петогод. доплатака, ступа у живот, једнолика (опћа — једнака) плата. Следећи прпмер, расветлиће примену тога §-а.

* Само не у смисду наведеног закона, јер је у Шк. Уредбп нема. Уредн. „Шк, Гл."

Неки учитељ, према овоме закону, ужива 2000 К. год. плате. Месни приходи су му: учитељ. плата: .... 800 К. канторска „ ... 600 К. т. ј. укупно: 1100 К. Од канторске плате дакле, може се само 200 К. урачунати у допуну плате, а осталих 400 К. иреосгају као еасвим посебна награда за појачко-канторску дужност, или се плата та одређује на 1000 К. а 1000 К. добија опћина од државе као припомоћ. Јасно је, да се од канторске појачке плате, може само 200 К. узетп као допуна плате, али ко гарантује, да ће пркв. опћине након уиражњења места дати и новом учитељу пређашњу награду? Ми Срби учитељи, ретко где и имамо плате за тај посао, кога нам још пре 100 година натоварише, а као што се види, и овај најновији закон. предлог не изриче ни једним словцетом, да се учитељу мора одредити посебн-а награда за ту дужност, или бар да каже: ,,-учитељ није обвезан вршпти ту дужпост, ма да хиљаду хиљада оправданих приговора, говоре заослобођење учитељства од те дужности. Како § тај овога предлога, губи из вида нас Србе учитеље, јер вели: „где учитељ врши дужност кант.", — то држим, да би сад у Овај мах, ваљало из нова ночети акццју у корист потврде ц. саборских нам закључака бар у колико се односе иа вршење црквенопојачких нам дужности. 30. §. Закон овај ступа у крепост од 1. јан. 1913. а ван крепости етављају се. прва 4. става 2. 3. и 4. §-а, а I. и последњи ставови 11. и 12. §-а. II. став 34. §.-а из закона од 1907. г. ХХУП. зак. чл., а тачка с., истог закона, §. 22. замењује се тачком с., овога, која гласи: с., ускраћење промакнућа у плаћевне разреде, односно ускраћење на извесно време, бива само на одређено време и то не дуже од 2 године. Све одредбе закона од 1907. год. ХХУП. зак. чл. имају се примењивати у сагласности са овим законским одредбама. А сад да видимо табелу о учитељским беривима.