Школски гласник

Стр. 27.

ШКОЛСКИ ГЛАСИИК

до данашљпх дана, и после многоврсних покушаја' опет методичарп дођоше до тога, да дете треба поучити с физпологаког гледпшта како му се звук од којег гласа развија и где се развпја. Дакле не да учителз каже детету: Ово је м! Реци: м ! пего да га упути како ће наместити усне и са тако намештепим уснама да пусти глас. Таклм сгварним поступком да само дете пусти глас м и да се у исги мах осведочи само на себи где се тај етвара. Тпме уједио да дође и до тог сазпања да се м ие изговара као мђ дакле с некнм прпгласом. којп се мора чутп кад се м само, а са отворени усти изговара, него да је његов правп звук мумлање и да тек снојен са самогласом добија прав.у боју неког гласа а ирн затвореним уснама (то данас зову вокализаштоном методом). Фонетички метод сам по себи тражп то, али се у дугом нпзу година, а услед своје тешкоће, овај рад сасвим заиемарпо, те не само да се ппје у поступку сачувао колпко толпко фопетичкп облик, ма и у оном механичком приказу пеког гласа, него сс поново увукао мукли прпглас т> уз сугласе, којн је још владао у времену српцања п на основу тога занемареног стања пма учител>а који се туже да фонетички метод не ваља, јер се у раду методском утиче тај прпглас 'в и своди (Ј)опетику на вајкадашње срицање. Та тужба је оправдана, али не иа фоиетпчки метод, него на иетачну обраду прп прпказу, односно упућпвању па прпказ самога гласа. Све те невоље. са тпм ирпгласпма (ч>, в), уз сугласе имали су од увек и западнн методнчари н нмају и сада,* али онп мало помало долазе на прави пут п никако не криве. фонетички метод за те неправилности, јер се дугнм и темељним ироучавањем осведочпло „да при настави у чптању мора бптн хигијеиа говора у тесној всзи са физпологијом" (Херман Гуцман). С тога се у детета морају пробудити представе у том нравцу. Алп се ири томе има пазптн да се то изведе што лакшим начииом, да се дете не премори. А чуло вида, слуха и пипања, да се још пре уласка у учење чнтања извежба, а каснпје п (1пет да се усавршује нрп логичном чптању". (Гуцман). За овај посао нотребно је да се деца напред упознају какву задаћу прп пзговарању иоједпних гласова пмају: усне, зуби, пенЈ;е и језнк У овоме се не иде даље од најпотребнпјих оспова колпко је доста за практичку страну. Ношто су самогласп најглавнпјп гласовп, то се њима прво п почиње. Исто тако заступају етручњацп и то становиште, да се н код сугласа одаберу онп који имају трајппјп звук, и ти да се ирво уче па постепено за њпма * У Француској још п данас влада српцаае, а то ионајвише због буквице њихове, то Французп п самп признају (впдп Компејре-а).

они слабијег звука. Но како у овоме пптању мора свакојако одлучнватп п графпчки развптак нисмепа, то није могуће строго одржатн ред онај који тражи фпзиолошка сграна неког сугласа, него се мора колпко је впше могуће довестп обоје у склад. Све ово мора се с. велпком поступношћу нзводнти. Од увек се фонетнчком методу давала предност с тога. шго учење чптања јако олакшава и тиме се много брже постпгне вештнна у читању. Но Гуцман вели: „да бп ту предност означпо као недостатак, кад то це бп већ самнм тим било ограннчено, гато је фонетичкп метод чисшо физиолошки п ариродан. Опасност, пак, од брзог учења чптања, избећи ће се тпме, ако се учење чптања што је могуће лакше развпја. Место тога, у некпм школама је право утркпвање у брзом учењу читања. А то није главно хоће ли гато брже паучптп дете чнтатп, него како ће научптп". •У овом шггању добро је рекао Грасман: „Ја ие ценпм неки иов метод но времену за које ће се тим методбм паучптн читатн, него га цеппм ио томе колико ће развијатп и усавргаавати душевну снагу дечју". Ово је етаповиште цитпрао и Дисшервег као нсправно. Херман Гуцман прпхватно је то етановиште ноглавато баш е. тога, „гато се њиме негује са хигијенеког гледпгата физиологака настава у чптап>у". Алберт Гуцман иде чак и даље н прихваћајући Грасманово становигате „сматра за један велпкп њшредак, ако се дете које .је пошло у школу, поштеди од учења чнтања за ирво по годпне и ако се главна пажња обратп па неговање говора п снажење дечјнх душевнпх способности", јер „неприродно је велн оп — да се-деца уче чптатп пре пего гато знају правилпо говорптп у глаеу п изговору, а око полошше новодогале деце обично не уму правплно говоритп". Маркр Лоозин утврдно је научним испптивањем номоћу тахиетоскопа, Да се тешкоће у говору морају иотпун.о савладатп пр.е него што се деца почпу бавпти еа тегакоћама у чптању. Но овоме се видп колико вредп опа мађпонпчарска реклама, да се овпм пли оним методом може научнти читати за гаест недеља, мееец дапа илн чак п за неколнко дана! То утркпвање нпје ппкакав педагошкн успех, него би се пре могло назватп дпдактпчкпм материјализмом. Данас није сврха брзо учење чптања, него разумно н природно, те по томе пгго боље олакшано и гато пнтересније. Јога једна је околиост која нас уиућује, да фпзиолоптју гласа што боље обрађујемо пре учења чптања. Нри учењу читања пзбију доста дечји недостатци у говорном органу. На ово се већ одавна на западу усредсредпла јака пажп.а. У нас пзгледа да тога п пема, нли ако има оно у врло незнатном обпму. Обнчпо се ту рачунају у нас само она