Школски гласник

Вр. 2.

олужби, само зато, да ти просветни раденици пе буду награђепи оиако, каква би им награда иринадала иосле 30 и вигае година учитељског рада. А каквих ће још последииа бити овом дотационом уредбом, то ће се видити док дође на ред у смислу овога нројекта и реформа учитељског миров. фонда. Је ли то правда, је ли то награда оним људима, који су оседели, који су пола века провели међу зидинама храма просвете, васпитајући пародни подмладак? Истина, да ових 360 К иеће изгубити, јер ће се тај сувпшак урачунати као лични доилатак (да не може тражити онај, којије предвиђен у законском пројекту за учитеље који служе випте од 20 година) све дотле, док пе дође време да пође у заслужени мир, пли да прими вечну награду на небеси за добра дела своја учињена на земљи. Али ће јога горе стајати са својом илатом 1. окт. 1913., ко.ју ћемо изнети у цнфрама па нека оне говоре. Према старој дотационој уредби. 1. окт. 1913. год. била би следећа плата: Од цркв. опгатине П85 К, четири доплатка 000 К, одштета 75, личнн доплатак 200 К; свега 2600, а ирема новом законском пројекту само 2000, дакле са 660 К мање него по старо.ј дотационој уредби, а то с тога, што му само 20 год. рачунају, које је провео у учит. служби. Тај губитак остаје стално н ии с које се стране ие даје надокиаднти. Но ово још није све. После јога пет година проведене учитељске службе, дакле 1. окт. 1918., бпо би на реду V. петогодишњи доплатак, који износи 200 К, те бп те године 1. окт. по старом шк. закону, уживао следећу илату: Од општнне .1785 К, пет петогодишњих доплатака 800 К, личнн доплатак 200 К, одгатета 75; евега 2860 К. А по новом законском пројекту 2200 К, јер му се рачунају 24 год. учит. службе. Дакле за проведени 34 год. учит. службе имао бн 2200 К или са 660 К мање иего гато бн имао но старој дотационој уредби, а према томе толика би му свота била мања и у пензионом фонду, која је такође за сва времена изгубљена.

Са овим законским пројектом, знатно • ће битн закинутп иаши старији учитељ- : ски другови, а пи млађе учитељство неће снаћи боља судба, к*ад је плата уређена на овој скроз вештачко-неправедној основп. 11 сад пнтамо: У чему ирети опасност вероџсповедним школама од ове доШационе уредбе Р Чиме ће бити народ опшерећен ? Ако буде случаја, да по неки издржаваоци гакола, додаду пегато млађнм учптел>нма, из горе паведеног примера се види, да ће много, много вигае загатедити на учитељству, које је дужи ииз година провело у учитељској елужби. То је паграда за учитељеве труде! А где су ти пријател.и гаколе и учитељства, где је пагаа гатампа, да у оваком критичном времену и она коју проговори у корист свога учитељства н да јавно жигогае неправду која му се наноси?! Не. нема је. Она је у овом питању нема! Добро је да се забележн. Мл. Ђ.

КИНЕМЛТОГРЛФ У ПРОСБЕТНОЈ СЛУЖБИ. (Свршетак.) Педагози се не чуде гато кино има скоро магичну иривлачиу снагу за омладину. Вечнте промене, вечито кретање, страио п пово, запета радња кицослика са својим вијањем догађаја, узбуђене борбе и дивља насиља, бага су како треба по волг>и ветровитој магати дечака. II тако они сатима седе пред таласастпм платном и гутају Јкедно посматрана чудеса. У Немачкој има ио местима полипијских паредаба, које садрже прописе о дечјем носећивању кинематографа. У пеким местнма, па и провинцијама забрањено је деци млађој од 14 година, па и испод 16, да сами без родитеља или старијих посећују кинематограф; у неким опет местима, допуштено је само на нарочито удегаеним приказима по подне,' па п тада деци до 16 год. само уз родител>е. Од 30. јулП 1910. г. постоји у Берлину паредба, да деца млађа од 14 година, после 9 сах. у вече ни уз ро-