Школски гласник

Бр. 2,

Стр. 22.

како да со набаве одабрани филмови. Нови филмови су врло скуии; онп стају (један метар иросечно 1 М) 150, 200, 400, 800, 1000 и више марака по комаду. Они би се исплатили само тако када би се могли на много места употребити, а за сад се набављају само из појединих завода за позајмицу. Ови, опет, заводи разашиЈву само ограничене седмичне програме у којима нма 90—05°/ 0 драма. Поједини нарочити филмови добива.ју се врло тешко. баш за одређени дан и по повољној цени, а из њих се не може ни саставити један комплетан програм који би био довољан за једаи ириказ. Пре него што' би се, дакле, уредило приређивање по мањим местима таких представа, морало би се решити питање о набавци филмова. То решење зависи од тога колико би био органпзовап круг места у којима би се прикази могли изводити. У Верлину је основало друштво за ширење народне просвете, одбор за народпу и школску кинематографију. Председник је томе одбору учитељ Ј. Т е е лу 8, главни секретар помеиутог друштва. Поменути одбор тдао је летос позпв свима већпм учитед>скнм. удружеп.пма у Немачкој да оспивају одборе за кинематографе. Немци се падају, да ће учптел.п то прихватити па све страпе. Тако Нс узети тај посао веште руке п поправити досадашње прилике у томе, да ће од кпнематографа мес^чз непријатеља омладние, постати њен пајвећи прија.тел,. АгсИју "Гиг РасЈадодЈк", I. ТеП.

После прпказа како стојп ствар с кинематографом у Немаца, остаје нам да кажемо неколико речи о томе у нашим прилнкама. II у нас се по већим местима иојављују кинематографи, алп са онпм истим прл>авштинама које н Немци сматрају за једно велико зло. За нас ће то бпти још веће зло, особито ако се усели у наш сеоски свет. Српско учитељство је већ увидело потребу поуке живом речи, а уз слику била би та поука још много кориснија. Повосадски срески учитељски збор го-

дине 1906. донео је у главним потезима пацрт једне оспове по којој би се имала удесити подробпија предавања за народ. Та нредавања тек ће онда моћи постићи правн успех, кад буду пзвађапа помоћу живих слика. Но учитељски зборови иемају, средства за така подузећа, а поједпне оиштине тешко ће се решити да жртвују што на те ствари, сматрајући то као излитап раскош. Матица Српска унела је у програм свога рада и рад на просвећивању народном, она би могла имати и средстава да оргапнзује тај рад онако како треба. Она ће тих средстава и имати, док је пређу ове неочекиване непријатности, у које је дошла усљед срампе пљачке. Тада ће Матица бити на првом месту позвана да поведе та.ј рад организујући га на нравој оспови. То ће се моћи смишљено спровести, и ако се за поуку народу и ђачкој омладиии израде а) пацрт целог организованог рада, б) поједине гране предавања разраде у заокружене лекције вешто группсане и стплизоване, в) као помоћпа средства набаве филмови п скноптикоии и помоћу њнх пзводе предавања, г) у Матици органпзује средиште тога рада са којим ће доћп у везу учитељн и учптељски зборови нз иојединих места и од Матице добивати иа послугу готове апарате п предавања одштампапа у Д0В0ЛТ10М броју, како би се после предавања и у народ могла растурити. Овај иосао треба ће много подузетпостп н пстрајна рада, али ће се дати краспо извести п показаће дивиа успеха, којн се сада једва може зампслити. М.

У свакој настави ради се око тога, да се разликује важно од неважног, потребно од излишног, стално од случајног, право од привидног. Ова фина вештина у разликовању је тајна образованога. Ћ. Волф.

(ЈЈулмајстер зна све, уиини све „јасним", оиисти све моралин киселином, преброди све дубине и продре у све тајне, он набада истине на пииоде као лептирове и означи и^ етикатама. Ћ. Волф.

ОЈВДтв српЕкв шћолске жигкце. ј