Школски гласник

Бр. 3.

ШКОЛСКИ ГЛАСИИК

Стр. 47.

зистенцијама, којс су промашиле кариЈФУ- Нека иеочајавајуни најслабијп школиии питојмцп. Одабраие мисли се нс развијају брзо. Врло често оин, који су бпли, у гаколи последњи ђаци, у животу су постигли сјајан успех. \аро1еоп. \\ г еШп§'1оп, Ке^оп, Кхсе, \\ г аНег, 8со1, 1ћегј(1оп п многн велнкани, као ученици беху кржл.аве, тупе памети. Има много примера да је еттепз ученик постао кочијага, или је отигаао у Аустралију да стриже овце. Оно што Немци зову студпје од хлеба и масла, није још васпптање. Прибележићу неколико ситнијих оиажања му. Тћогеаи држи, да ћемо срдачпо за један сребрни долар сићи с пута, а камо ли онда колнко ће да управљају златне речи старих мудраца. Луде иду у најскупљу гаколу: у гаколу иекуства. Учити је тегако, а заборавити још теже. Кт^еу вели: брзојавно време, писани говор и путовање, приход домаћег газдинства гатедн. Шта јога гатедн познање духовних закона? Кад погледам натраг: видим историјске догађаје, математска и граматичка правила, стихове и научне нстнне 1соје сам у основној гаколи учио и од којнх неочекивано имам користи. Све је од користи у свету, све гато се може преглодати. Нема малих ствари, само малих мисли. Наука личи на, у сну впђене, лестве патрнјарха Јакова; чцја је основа па земљи, а врх се губи међу звездама а по пречагама доле и горе силазећи анђелн су научењацп и уметиици, којп одржавају саобраћај између неба н земл.е. До животне радости доћићемо само вредноћом и учењем, та, овој речи: радост, нема нигде оригиналног значења. Према Вајрону глава је црква мишљења, а дугаа палата, Ми смо само ортаци сами себи. Али ако штедимо: оставићемо лепу гомилу блага и другима. Емерсон каже, да миогп добродугаан човек обожава Вога ио традицији очева, али таквима ппак није развијено сазнање дужности, да им дугаа све лепе наклоности изобрази. Мовек све собом мери; дубипу океапа п висииу брда мери према

ногама. По Паскалу, човек је пајслабија трска природе, — али једна мислећа трска. Човек је племенитије створење, него васељена, јер зна, да ће умрети. Али се, ова последња, без самознања триумфије над њим. Трезвена глава, топло срце, здрава памет и тело: основа су савршенства, Ова реч: §'еп11етап највећа је похвала. А ово поштење, добродушност, услужност и мудрост су јој степени. Много је мање ^спИетап-а, него што верују. Краљеви могу датн титуле, али центлмени сами себе посвећују себи самима. Пре него што ћемо се опростити од Лубока, Дарвинова и Комтеова присталице, од банкара и ауто-педагога, забележићемо, да је потпуном искреношћу био присталица верске гаколе, учења старокласичних језика, иасупрот томе, гато му се мислн крећу у позитивистичкој атмосферн. Сшанчево. с мађ. Јован Жаки+ј.

Настава у чатању с писањедо. (ЊЕНА ВАЖНОСТ П РАЗНА МИШЉВЊА 0 ЊОЈ). (Наставак.) 3. Да се слика гласа (писме) добро упамти. Позната је тешкоћа, да дете у почетку учења чптаља, тешко памти поједине знаке. Прп тачннјеи опажању приметн се, да та незгода има својнх граница. Обично за време учења првих 10 писмена, има те тешкоће у јачој мери, а после поступно нестаје. Главна је помоћ томе и опет лагано нолажење у првој настави писања и читања, Тешкоће оваке врсте много се лакше савлађу.ју, ако учитељ не жури са упознавањем нових н нових писмена, док није дотле научена писмена на све начине учврстио у дечјем памтењу. Овоје у толико важније што од тога завнси и каснпје сва спрема п вештина у читању. С тога су искусни методичари и овоме тражили помоћи п олакшице и дошли до тога, да се оно иисме лакше памти и брже нозна, које има што мање саставних делова и коме су ти саставни делови што сличнијн. Код писања је међутим само једна тешкоћа ове врсте, а та је, да дете добро позна и упамти облпк писмена (слику гласа), ио код читања је та тешкоћа удвостручепа, јер осим облика има да се упамти и сам глас. Та околност баш п помаже да се у уводу