Школски гласник

Бр. 3. означе сви гласовл уједној речи. Стручњаци још нису донелн коначан еуд у овоме, које је најбоље а не могу га лако нп донетп. Кад би се могао спојити начин Бунов са Грисбајтловим, то бп одговарало излазној тачцн у овоме поступку, алп то једва да је могуће по негде, а пначе остаје немогућпост. С тога су неки методичари дошли на ту мисао да за подсећање на глас пруже једну слпку, а за подсећање на облик нруже другу слпку. Но сликом подсећати па облик слова врло је тешка п неспретна ствар н брзо се нзвргне у нешто неозбнљно, које не одговара стварном раду. А кад је већ то само по себи тако, онда је још неупутиије узнмати и ту песпретност у помоћ, поред већ једне узете слнке. Јер ни у добром случају не треба сувпше нагомилатп слика пред децу, а каж> лп овде где слпке управо збул>ују, јер не мог.у дапрпкажунп приблилшо оно што се од њпх тражн, него захтевају од маште дечје да их реши као некн заплетенн ребус. Гешкоће у памтењу писмена јаке су код првпх пет, пајвпше десет писмена. Ако се предспрема вредно изводи На школској таблп п дпктовањем на таблпцама, та тешкоћа биће много мања. 4. Лако и брзо спајање гласова у слогове. Брзо распознавање ппсмена јесте главпп услов за читање речи, а да се дође до брзог распознавања ппсмена морају се прећи две тешкоћс: Тешкоћа прпмања његове слпке и тешкоће нзговара неког гласа. Тешкоћа изговора једног гласа и тешкоћа примања његове слике, две су ствари. Тешкоћа изговора мора се савладатн пре него што се уђе у само чптање. Као што је важно позпавање и нзговор гласа као нрви ступањ наставе, тако је исто важно снајање тога гласа у слог н у реч. Спајање је донекле још и теже, а то с тога што етарпјп код куће у памерп да номогну деци, срнчу с њима поједнне гласове, јер пм ни.је иознат начин како се деца упознају са артикулацијом прјединпх гласова и како се подсећањем на поједнна артикулацнона места, лакгне сећају па дотпчнн глас и лакше спајају гласове у слогове, а уз то сасвпм правилнпм фонетичким путем. У методн нормалнпх гласова, односно нормалнпх речп одмах се нрелазп на спајаи.е гласова и то у логичком смислу, тиме је опајако иодесна за учење постепеног а доброг чПтања. Код тог спајања мора се прво пазнтп којп се гласовп пај.гакше артикулпшу, а тн ће се најлакпге п спојптп, а према томе лакгпе п запамтити. Доста пома;ке-п то, ако се са онтнчке стране пазн, да се олабере у почетку подеснији н лакшп матерпјал. Спајање ово мор&ао бгг се изнаћп према самом пачпну како се гласови по сродностп односно цо

Стр. 49.

својем лаком стапању, спајају. Мора се још пазитп, на тешкоће које чггпгг детету еам изговор гласа п његовог спајања а прп томе пазитгг на правопнс. У овоме послу нрво се пази на разлику између дугих гг кратких самогласа, јер негде је н. пр. б дугачко, а негде о кратко.* Немцн впде у томе знатну тешкоћу пргг првом учењу чнтања, што су гласови једним п истим знаком обележени. Прп читању узеће почетцнк свакп такав глас једнако, без обзггра треба лн га изговорити дулге ггли краће. Тиме му је отежан смпсао. Према томе гг у нас Постоји иста тешкоћа. Неоиажање те разлггке смета у чнтању ма какаи метод бпо, п: то ствара велнке тешкоће гг учптељу гг ученггцггма. (Касгтије прп методској обрадгг правог чтгтања особггто у II. р. то се псправља п дотерује). Ово важи п при пзговарању односно појггмању гласова код аналггзе. Дуг вокал може ее ш> вољп отегнутн, алгг кратак не. Кратагг пролетгг поред ува пре негоштомује дете ухватпло звук како треба, а дуг самоглае може-се толнко отегнутп, док га п најслабпје дете ие ухвати. Због тог свог дугог звука ухваттг се он много лакттте ггего краткп самоглас, Ово је 1г Натошевггћ опазио проучавајућгт тадање методнчаре, кад .је у упутству од 1858. год. чннио учптеље пажљиг:пм у 8. лекцији (стр. 290.) „да ритам гласова, науче детгу добро разлгтковатп". (Наставпћо се.)

Учитељство. Учитељско д. д. „Натошевић" завршгтло је гпесту годину свога рада и нздало бпланснју о сва трп огранка свога рада. Свн новчанп заводи н већн и мањи, јако пстнчу у својнм пзвештајпма да је година 1912. бггла једна од иајтежпх. Природио је да је и д. д. „Натошевићу" бтгла та година врло тешка. Но ггпак смо је пребродплп п може се рећи, да су лепо савладане "тешкоће које се појављпвале на новчаном ггољу. Разуме се да је с тога на новчаној грани друтитвено1'а рада, гтосао обављан у мањем обпму, алп је у толпко јачтг рад развнјен па-огранку књижарском и штампарском. Тако се гт мот\:го постићн, да је покрај свпх тешкоћа постнгнут ипак зиатан наиредак, јер је у сва-трп огранка постпгнут јачн чнст добитак. Кад у томе уиоредимо год. 1911. са год. 1912. онда се внди овај резултат. 'Гшрилпца је у нрва времена нрема грчком узела о н о), а н у .јеврејском има разне пунктацпје кратких п дугих впкала.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК