Школски гласник

Стр. 61.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

ако промотрим било који стеиен наставе. Сатови читања? Оно силовито одвајање тенденције тако прозирно неистините из чптаннх чланака? Читанка ће се управо с тога разлога огадити деци одмах након почетка школске године. Настојање немачких учитеља да се она одстрани из школе како смо назад мало пре времена читали, веома је добар знак. Приметиће когод, да се ђачка антипатија рађаодатле, што ће је ови брзо прочитати. То је истина. Али одатле потиче уједно и то, што ђак у њој види потицај ненрестаноме поучавању, а то се никоме не свиђа. Пре ћемо иовешћу (историјом) постићи видљивији успех у некојим случајевима, што ћемо га постићи сасвим неприметно н које су поткрепљене збиљом — дакле истином — те истиннтим интересом ученике, знамо ли, бар донекле у школи баратати с повешћу. II о сваком се предмету даде писати, било у смислу позитивном или негативном. Једна од главних запрека, које су штетне свеукупноме моралу јесте у свију ђака мање или више развијени егоизам. Он је разлог што ђаци веома радо туже друге макар то била ствар још како незнатна, а много пута тврдокорно лажу, када им је властита кожа у опасности. Ако се тужба тиче важне ствари, природно је, да треба ствар извидити и згодно томе на пут статп. Знамо ипак из искуства, да се ученицп туже из павике. Управо то нека нам буде разлог, да им не би никаквих навода допуштали осим реда и с њиме спојене чистоће. Само детиња душа, што је прпвикла на ненавику остаће у будуће пластична, те приступачна нашим циљевима, Зашто за касније доба? — Зато, јер се васпитањем у опште, и са васпитањем карактера нарочито могуће је започети тек у доба најкасније, на највишем степену основне школе, где деца почињу стицати разум, а њиме уједно признавати ваљаност, пстинитост п корист наше намере. Што је развијенији материјал, то је тло приступачније за нас. Зато ће грађанска школа у том смеру много више постићи него основна, а средња школа још внше. Није дакако само школа крива. Прирођено је,

што су корен потешкоће деца већ кућом једносШрано васпитана — егооистично васпитана — и упливу околине лако подвргнуШа. Мислим лоши уплив, с којим ћемо се сусрести у пределима обртним и у опште веома насељеним. Оваква деца псцрпе свеколико време учител>ево у школи и изван ње. Треба извидити сасма неприметно и у развијеније децо разлоге њихова посртаја или запрека, што нас у нашем деловању спречавају. Догађа се тако разговорима сасвил1 пеДагошким при свакој прилици изван наставе и уз њу., н то питањима, што су од праве ствари веома удаљена, али која ћемо окретно и уз то опрезно довести чак онамо, где хоћемо да буду. При самој настави главне вежбе говоретва у сатовима стилистике за то су као створене. Сазнаћемо о самоме ученику, о иородицн, о путу у школу, о саученицима итд. најразличипје ствари, а с овим је градива по нас више него доста, А то је градиво какво себи желимо: загшмлл-т, комичан, важан гдекад невероватан говор, да нас чак зазебе. Чини ми се, да главна морална погрешка, што је дете собом доноси од куће следећи иримеру овог или оног члана нородице, најгоре се даде уклонити: Верујте да кад би имао моћ увађао би поновно васпитање старо-грчко, шпартанско, отврднуће у погледу породичиог живота, у којем је заиста усађен корен слабоће већнне човечанства. Причињава ми се гдекад, и уопште и то, да ће доћи доба, где ће дете опет припадати држави —• педагошки модерној државн — која ће од милијуна намењених сада рату градити и издржавати васпнтне интернате, заводе за васпптање или што слично. Ако не за сву децу, а оно барем за ону, где ће се упознати недостатци родитеља с погледом на васпитање. То ће бити нарочито у местима обртним и јако насељеним. Признајем да се овпм речима говори о сиовима будућности. Али и то, што имамо данас, бејаше некада овакав сан. По ствар би већма корисно било остварење дужег школског поласка. Управо око ове-мисли требало би што је могуће