Школски гласник

Бр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 64.

Има томе више узрока. Да наведемо само неке. Наши учитељи пи сами нису познати колико би требало са гимнастиком. То је у препарандији још увек предмет трећег или четвртог реда, не знам баш којег, али најпоследњи сигурно. Ми копирамо наше најближе суседе, што је најприродније а то је државни наставни план. Ни код њих није много боље, но код нас; а што би ми ишли чак у Бнглеску и остале западне државе. Мн у свему подражавамо наше суграђане и што се тиче школства, и политике, и друштвеног опхођења и начина живота, и погледа на морал, речју у свему. Даље је не од малих узрока и тај, што је наш народ индиферентан према просвети уопште, а о телесној култури у нас пе може бити ни говора. Наш народ има смисла за добру расу коња, свиња, говеда, живине, а за добру расу својих наследника, својих потомака, свога ја у новијем издању мало се брине. Колико је опрезан при одгајивању ждребади, толико .је индиферентан према телесној нези своје деце. Колико пази на све ситнице при куповању коња, (очи, зуби, ноге, природу, старост, зле навике и др.) о свим тим стварима нема ни разговора, кад жени сина, нарочито ако је девојка „талошкиња". Новац то све покрије. Па кад је тако немамо се чему чудити, иако нас се процентуално саразмерно највише рађа, да ипак из године у годину изумиремо, проређујемо се. Кад то знамо, онда нам је јасно да је света дужност баш народних учитеља, да упозоре народ на погрешку у коју је он несвесно пао, да га изведу на прав пут, да му омладину, децу, која је што се телесног васпитања тиче пуштена као тиква низ воду — да деци школа бар донекле парализира оне недостатке, које сама даје, јер ниже ћемо одиста видети, да школа својом једностраном (само ингелектуалном) наставом и осталим нехигијенским поступцима школској деци здравствено много више шкоди, него што би то случај био да деца не иду у школу.

Према постављеним разним циљевима, као и код свих осталих предмета, тако и код гимиастике постизавају се разни резултати. Сви смо видели гимнастичаре у циркусу, који раде само на једној справи или и без ње као акробате, жоглере, жокеје и др. Они нас све задивљавају својим радом, својом одважношћу, брзином, прецизношћу. И то је гимнастика. Но, шта је циљ те гимнастике? Без сумње да се поседник циркуса мање брине о томе: какву ће и колику ће старост дочекати један од његових акробата или атлета. Блавна је ствар, да циркус буде пун народа, да се све карте продаду. Хоће ли његов персонал бпти способан за таки рад две или десет година, то је њему свеједно, чим примети макар и цајмање назадовање, откаже му се и ангажује се други, бољи, млађи. Персонал знајући то, разуме се труди се, да даде све што има, да би својом вештином евентуално присилио поседннка циркуса, да даде максималну плату, да тиме вештак осигура донекле своју старост, која код њих брзо наступа. Шта је дакле код ове гимнастике 8рГгНи8 а«'еп8, алфа и омега? — Новац. То је дакле професионистичка, шпекулативно-трговачка гимнастика. Овака гимнастика има места (ако) само у циркусу. Она не сме поред школе ни проћи, а некмо ли у школу ући. Свн смо чули и о атлетској гимнастици. II ова гимнастика има своју далеку прошлост, разликује се и циљем и методом од циркуске гимнастике. Премда има и доста сличнога нпр. побирање новца за улазпице при јавним утакмицама, награђивање новцем атлета, који су победу однели. Мрачна страна ове гимнастике је та, што се атлета вежба увек јако једнострано рецимо, баца само дискос или само скаче у висину, или само трчи. Атлета, његов учитељ, његов импресарио вечито сневају само о победн, о рекорду. Победа мора битн ма по коју цену. Код таког једног атлете, који мисли учествовати на великим утакмицама све је одређено и одмерено до иајмањих ситница рад и одмор, храна и што се тиче каквоће и количине и времена, када