Школски гласник

Стр. 82.

Бр. 5.

Управитељ би свагда морао бити тумач својих другова. С тога је ираво, да га скупштина, тек на иредлог самог збора бира, а ие да бира. у пркос, баш онога из средине збора, кога сам збор неће, што је данас код нас, скоро свакидања и обична ствар. ДаЦас се многе општине труде, да се што више повуку клнпка са учитељима, него да пазе на њих, благодаре им, што се брпну за душе њихове деце. Управитељ, ■ треба да је са учптељским телом једно скроз независно звање у чисто школском питању, те да непосредно општи и ради у корист напретка школе, са свима вишим властима, да не буде нриморано, да се заобилазним путем преко м. школског одбора обраћа за сваку и најмању ситницу, која обично пролази кроз акта, а не остварује се нпкад, или врло ретко. Стотину примера за ово имамо у животу. Учитељском збору поверити дужност, да школску дечју и учитељску књижницу по својој увиђавности снабдева књигама н часописима. У седницама пак зборским, реловно реферисати о савременим делима и новнтетима стручне педагошке књижевностп, а по времену држати и угледна предавања методско дидактичка. Управитељ је са учнтељским збором звање и не бп требало без претходна братска сиоразума Нпшта да предузима, те ће се тиме избећи многе размирице и неприлике, које су једино напретку наставе од штете. Једном речи, учитељском збору са управитељем, треба одређен тачан и што шири долокруг у пнтању школе и њезиних потреба, с поља и изнутра. Докле год то не буде извршено, све дотле ћемо кубуритн и натезати са школом, па напокон остати без ње. У шнрем обиму, много шкоди напретку наставе: преоптерећеност учитеља, привременисање, необазривост наспрам учитеља и непоштовање његова узвишена рада. Учитељ је преоптерећен многим дужностима, које му нп из близо не спадају ни по природи, нп по сродности у стручни рад. Нацрт нове школске уредбе, пошао је модернизирању школске наставе, те нас је опростио једне од најтежих дужности: од појања

у цркви.* По, имамо још пуно мањих већих узгредних послова, који нам у мнотоме вежу руке. Од многих, номињем за сада само двоструко вођење школских дневника. Тај посао, јесте шаблонски обичан рад, али који толико узима и одузима времена, а поред свега тога је без цели. Кад већ државни закон по своме праву прописује вођење дневника мађарским језиком, што да ми онда тај посао с друге стране на српском језику не упростимо, чиме би добили лепу количину времена за наставпи рад? Кад већ морамо водити дневне белешке у дневнику иохађања на мађ. језику, што да то исто чинимо и у срп. дневнику. Зар пе би било доста, да српски дневннк похађања упростимо. Нека су у њему имена дечја са осталим стат. подацима, па је доста, а дневник свршенога рада пак можемо водити у толико и на срп. језнку, што бп тамо заводили рад сри. језика, веронауке и словенског језика са појањем, што опет из мађ. дневника нзостављамо. Кратковидп, или силом слепи људи, виде у овоме напуштање српске мисли и карактера срп. школе, па тиме демагогишу неуки народ. Од велпких сметњи је и привременисање, које би једном за свагда требало укинути, па у смислу уредбе поступити. Но, још више смета напретку наставе и то, што учитељев углед није запггпћен; што на учитеља насрће свако без бојазни, да ће мбрати повући и последице. Учитељев углед, треба заштити! Једна од тешкпх неправди, јесте исто тако и та околност, што учитељ не сме бнти болестан, јер кад се разболи, мора, као што зпамо, да уз невољу, која му обисну о врат, нлаћа и заменика, или мора болан и невољан да ради, па то чнни, како може, а не, како би хтео н како би требало. Побројали смо неке сметње школи п њену раду, али осим ових има их још великн број које су много пута већ изнашане и износићемо их још, све дотле, док не уверимо позване чиниоце, да нам школи нема напретка, докле се буде за њу старало тек онда, кад се друге брпге пребрпиу. Школа и пастава

* Овај чланак је иисан раније. На жалост саборска одлука о регулисаљу појачко дужностп, спава још увок мртвим сном. Ур. „Шк. Гл."