Школски гласник

Стр. 78.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

се дошло на мисао да се пнсмену А даде облик трумбете, јер за нзговарање гласа А, уста су напред јако отворена, а што се дубље загледа отвор је према грлу све ужи. Дбња отворена страна у А био би онај отвор од уста, а врх би био завршетак одакле глас полази, дакле грло. Положен потез којн раздваја два усправљена потеза, био би знак, како се у устима не може нншта спојити док се тај цео глас не изговара. Иако би тумачење ово код појединпх писмена било јасније кад би писмена била положена «*, ипак се писмена прпказују у усправном правцу, да би остала у односу са другпм писменима". Напротпв код = (немачког Н) показује се, да ннје тако звучно као А, с тога је Н на оба краја подједнако отворено, а А има облик трумбете јер је звучно. Мала линнја код оба пнсмена значи, да у устима за време изговора тпх гласова просто стоје сви делови говорних органа који су у шупљини уста. Бонет је још онда означио, да деци која добро чују отежава читање то, што се прп наставн писмена назпвају пменнма (дакле у срицању: буки, аз - ба). Начнн овај да се облпк усга, усана и т. д. примењује на нисани знак дотичног гласа био је усвојен у свима епохама код учења читања, код једног или впше аутора. Нрви који је по томе хтео да удеси наставу у читању у неке законе бно је Гразер коме је било познато Бонетово учење. Алп он колпко има заслуге у томе што је одлучно настојао да се настава у писању п читању изводи упоредно, у толпко је његов рад са физиолошке стране сасвим погрешан. Но пако му је са те стране рад погрешан впди се н у њега и у Бонета предосећај да се при учењу првпх знакова за ннсање треба упоредно служити са .физиолошкпм приказом говора. После њих је много правилније у томе поступио Оливије, а по њему Еруг. Но обојпца су у својим поступцпма много тражнли од мале деце од 6 година. Остављајући на страну код Круга оне теже комбинацнје п команду, кад се добро загдеда у сам принцип којим он пде да се у првој настави чнтања испомогне објашњавањем и употребом појава у физиологији говора, мора се признати да у том поступку има добрих практичких појединости које се још п данас могу корисно употребити. Круг тражи: Да дете сваки глас изговара са јаснпм сазнањем како му стоји говорни орган при пзговору дотпчног гласа. Да бп ово што боље постигао, он је учпнно поделу сугласа п створио за њихове пзговоре пзвесну команду по којој су деца знала који суглас треба да изговоре.* Ствар је била за малу децу јако заплетена,

У најновије време Ј^ап^е ради у том правцу и зове свој постуиак вокализацијони метод, јер вокалнше конзонант кад је овај пред вокалом.

с тога је промашпла пдаз. У новије време почео је на том' основу радитп парох Ј. Шпизер * и В. Ото,** а осим њих и још неки. Те иако Шпизер истиче да тај начин који он заступа није Кругов, ипак се не може означити као сасвим самосталан, јер у њему нма Кругове језгре. Оливнје, Круг, Шиизер, Ото све су то иредставиици начела, да се физиологија говора у првој настави читања има с пажњом обрађивати. Но не само они, сви знатнији реформатори у настави читања и писања од Нкелзамера па овамо пстицали су, који јаче, који слабије то начело, да се физпологија говора бодро пази. Шта више физнолози од струке, а уз њих и по неки методичари, узимали су и узимају у оквир свога рада и поправку говора све опе деце која шушљетају, прскају пли иначе имају неку иеправилност у органима говора. За сваког учитеља ово су занимљиве и поучне ствари. Но како те све не сиада у круг овога рада, задржаћемо се на употреби практичне фпзпологије говора у првој настави читања. Употреба овога рада треба да се изводи у што лакшем облику, да се деца душевно не преморе, јер ће у том слу чају малаксатн пажња п наставом ће овладати досада. Средства за овај рад су: слух, пипање п вид. Најмање се одувек пазнло на слух. Код деце од 6 година слух често нпје још увежбан да гласове п звуке правплно разликују. Ко је пазно на ово, могао се о томе уверити нри настави у нојању у I. разр., где саразмерно великп део деце неправилно хвата глас. Код наставе у првом читању ће се наћи да деца мешају љ место ј, ш место ч, к место х, и обратно а ф н в то је у нас нешто најобпчније да се меша. Код Пипања треба да се разликује опште осећање кожом и пипање мишићима. Дете треба да осети, како отвара и затвара уста, како му се -глас ствара и како дисањем управља. Треће је важно средство вид. Поред слуха нма впд најважнију задаћу. Правилан учитељев говор је најбољи пример у овоме. Фнзиолозп држе, да би потпуније било, кад би и у буквару било таких примера у слици. Алберт Гуцман је ишао за тим, да се среди један буквар који би полазио са тог становишта. Херман Гуцман држи да би поглавито фотографије које приказују држање уста при нзгоВору самогласа, могле бити добро употребљене. У том правцу је. он додао својој расправи таке фотографске слике. Алп је за то да се и за сугласе нсто уиотреби. Оспм тога се као контрола своме пзговору узима огледало. Нанред споменуте слике о изговору самогласа узнмали су у помоћ већ Шпизер,

Еш Шабзепуегвисћ тИ <1ег 1)е§тШНсћеп МеШо(1е, •I. брјезет. 1.е1р2%. ЗсћеНег. 1904. ** МШегНће!. В. ОПо. Ее1р2Ј§-, ЗсћеНег. 1903.