Школски гласник

Стр. 99.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

чињеница, даје фоиетика саставни део науке о физиологији гласа, обара све друге предпоставке и даје прво место у методу првог читања и писања — фонетици, али правој, чистој фонетици, без нкакве друге смесе. Сви напред побележени методски ноступци билиби помоћно средство, којим ће се научити писање-читање мешовитим правцем. У Немаца је до душе, доста развнјен чист правац писања-читања, но и ако присталице овог правца пророкују да ће овај правац све шпре поље обухватити и да ће сасвим истиснути мешовити правац, ми виднмо да је велики део, ако не половина њихових методичара, још увек за мешовит правац у првој настави писања-читања. Па кад је то код њих могуће, где је између азбуке писане и штампане много виднија разлика, како да се ми не држимо тог мешовитог правца кад видимо да је код натне азбуке незнатна разлика између писаних и штампаних писмена, а уз то нам дуго искуство сведочи, да упоредно учење писаних и штампаних писмена не ствара деци никакве тешкоће. 0 гласовима и писменима. Према напред означеном о употреби метода, морала би се обележити нека узрочна поступност којим редом да се пође у учењу гласова, односно писмена. Као што се спрема положај тела и руке за писање, тако треба да се спремају п уста, језик и грло за изговарање, али не механпчким изговарањем гласова, речи и реченица и подражавањем учитељеву изговору, него упућивањем деце на самостално познавање рада тих органа. Данас се још увек води рачун и о графичној поступности и ако је превладало начело да се као важнија страна истиче фонетичка поступност. То двоје спојити уједно, те дати сваком своје место, тешка је ствар. Све да имамо за српски језик израђен до ситница^ и углављен ред гласова са физиолошке стране, тај би ред могао имати у свему значаја са својег научног гледишта. У настави првог гшсања и читања он би свакојако морао бити нешто изменут. Код нас је са научног гледишта радио на том послу Ст. Новаковић „0 физиологији гласа" у Гласнику Срп. ученог друштва 1873., књ. XXXVII., а о том питању има и у 6гата41С1 Бг. Т. МагеШа и у књизи Магсе1а Кизага „Роууе§1 гагуНка паве^а јег1ка ћгуа^ко^а Ш вгрвко^а". БгЉготшк 1884. Но у тнм делима раеправљено је о томе питању без обзира на природу тога градива у овом правцу, који је потребан у настави првог читања. (Наставиће се.)

Учотељски зборови. Први услов за успешан рад како појединца, тако и самих удружења јесте испитивање и познавање свих оних путева, који јасно истакнутом циљу сигурно воде. С тога је потребно много и често саветовати се о средсгвима и начинима, који обележеном циљу служе и тачно прозрети-суштину њихову, те кидајућп са сваким. конзерватизмом, све безуспешно елиминирати, а нужне реформе живо уносити. У томе лежи важност покрету питања о успеху рада учптељских зборова, те га бележим као радосну појаву, јер озбпљна измена мисли и узајамно пзнашање стечених опажања и пскустава јесте једина здрава и сигурна пбдлога за отклањање сваког застоја у раду. Уз то потребно је, поред добре организације, још и целокупан рад ваљано и смишљено одабрати и расподелнти, те ћемо снгурно погодити путем к жељеном циљу. Из свега овога излази, да за успешнијн рад учитељских зборова треба обратити пажњу поглавито на ова питања: ко да ради у будуће на скупштинама, како'-да ради и шта да се обрађује? На скупштинама' наших среских учитељских зборова до сада су појединп чланови радили, а приказаване су већином нрактичне обраде појединих лекција из овог или оног наставног предмета и то, пли писмено или са децом усмено. Какве су биле те радње нећу их сада критиковати, али на начин обраде ваља ми напоменути, да је неприродно дакле и погрешно — писмено обрадити и приказивати коју практичну лекцију. Ток наставе зависи од дечијих одговора, а када ми у писменој радњи сами стављамо детету у уста одговор — одговарамо место њега — и на основу тога полазимо даље, вештачимо у_ настави без икаквог реалног метода. Прикаже ли се рад практично са доведеном децом, тада су та деца или већ напред спремљена, што утиче на ток обраде градива — дакле и на саму методу због које у конкретном случају и приказујемо — или су неспремна деца доведена и тада се због краткоће времена као и због многих нових спољашњих утисака, који силно делују на душу детињу, не постигне се никакав успех са њима, дакле промаши се циљ наставе. У овоме тражимо узрока оном слабом интересовању већине чланова збора према практичНим радњама.